Tokom noći 21. avgusta 1986. godine seljaci koji žive u blizini afričkog jezera Nyos, čuli su neobičnu grmljavinu.
Iako je staro samo oko 400 godina, oko vulkanskog jezera Nyos u severozapadnom Kamerunu, uz samu granicu s Nigerijom, decenijama su kružili brojni mitovi o tome kako u njemu žive zli duhovi.
Ono što se dogodilo, dokazalo je kako je u pričama koje su držale decu dalje od jezera bilo i stvarnog upozorenja — ispod mirne površine Nyosa zaista se krila velika opasnost.
Strahote koje su se dogodile prepričava Džozef Nkvejn, jedan od retkih koji je preživio najneobičniju prirodnu katastrofu u istoriji.
„Nisam mogao da govorim. Ostao sam bez svesti. Nisam mogao da otvorim usta, jer tada sam osetio nešto strašno. Čuo sam svoju kćer kako neobično hrče, vrlo nenormalno. Dok sam prilazio njenom krevetu i ja sam se srušio i pao, želeo sam nešto da kažem, ali glas nije mogao izaći. Moja kćer je već bila mrtva“, ispričao je.
Nakon neobične tutnjave koja je nastupila, u toj kobnoj letnjoj noći jezero se pretvorilo u gejzir koji je izbacivao vodu nekoliko stotina metara u vazduh.
Tada se iznad jezera stvorio i velik oblak koji se formirao iz dima koji je izlazio iz jezera. Oblak je neprestano rastao, sve dok nije dosegao visinu od oko 100 metara.
U međuvremenu su uplašeni seljaci izašli iz svojih domova da bi otkrili uzrok buke, piše „Sajens alert“.
Težak oblak prekrio je celu dolinu prepunu ljudskih naselja. Ljudi su padali svuda okolo — na ulici, u svom dvorištu, na polju.
Dok su neki samo izgubili svest, drugi su u bolovima i pokušaju da uhvate vazduh umirali nekoliko minuta.
U dva sela najbliža jezeru preživela su samo 4 čoveka. Te kobne noći jezero Nyos je iznenada ispustilo veliki oblak ugljen-dioksida, koji je ugušio 1.746 ljudi i više od 3.500 životinja u obližnjim gradovima i selima.
Ovo je prvi put u istoriji da je priroda izazvala gušenje ovako velikog broja ljudi i životinja.
Do 23. augusta oblak je nestao, a preživeli su počeli da se bude nakon nesvestice koja je trajala skoro 36 sati.
Ono što znamo i što ne znamo
Naučnici su zaključili kako je jezero Nyos ispustilo ogromnu količinu ugljen-dioksid oko 21 čas, a budući da je CO2 teži od vazduha, ubrzo je potonuo pokrivajući sve plaštom toksičnog plina debelog 50 metara. Uobičajeno, te tone i tone CO2 „obuzdane“ su u jezeru, ali čini se da je u tom trenutku nešto misteriozno prekinulo svaku barijeru.
„Vulkanski plinovi koji potiču iz zemlje ispod jezera vremenom se otapaju i postaju koncentrisani u najdubljoj vodi, a tropske temperature formiraju neku vrstu ’poklopca‘ tople vode iznad one hladne. Nije jasno kako se razbila ta barijera, a uzroci bi mogli biti razni, od zemljotresa, klizišta, vulkanske erupcije, jake kiše...“, objašnjava naučnik Dejvid Bresan.
U nedostatku boljeg naučnog objašnjenja, teoretičari zavere poverovali su tvrdnjama nekih lokalaca kako je erupcija izazvana tajnim testovima bombi koje su izvodile izraelska i kamerunska vlada.
Da bi se sprečilo ponavljanje ovog strašnog događaja, u jezero su ugrađene cevi koje s dna izvlače CO2, a 2011. godine su postavljene još dve dodatne, jer je postojala zabrinutost da već postavljene ne izvlače dovoljno ugljen-dioksida iz jezera Nyos — najsmrtonosnijeg jezera na svetu.
Danas jezero i dalje predstavlja opasnost, jer njegov prirodni zid konstantno slabi. Samo jedan zemljotres bi mogao da uruši nekadašnji krater vulkana, a voda bi preplavila okolna sela, oslobađajući ogromnu količinu smrtonosnog plina.
