Danska je svoju odluku o izdavanju dozvole obrazložila time što je, kako je navela tamošnja Agencija za energetiku, trasa jugoistočno od Bornholma u Baltičkom moru najbezbednija i u skladu je sa ekološkim normama.
Ubrzo nakon što je stigla ova vest, oglasio se i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je pozdravio odluku Danske i rekao da se ta zemlja pokazala kao „odgovorna učesnica u međunarodnom dijalogu koja štiti kako svoje interese, tako i interese svojih partnera u Evropi, koji su izuzetno zainteresovani za diversifikaciju snabdevanja evropskog tržišta ruskim energentima“ .
Analitičari, međutim, ukazuju na to da postoji više razloga zbog čega je Danska odugovlačila sa ovom odlukom. Prema rečima stručnjaka iz Međunarodnog finansijskog centra Vladimira Rožankovskog, razlog zbog čega je Danska toliko vremena blokirala izgradnju gasovoda nije bio mržnja prema Rusiji ili „Gaspromu“, već je u pitanju bila obična igra.
Danska je oduvek bila zainteresovana da ovaj gasovod ide kroz njenu teritoriju, jer time ona postaje tranzitna zemlja i od toga dobija materijalnu korist. Stvar je u tome što joj je bilo potrebno određeno vreme za cenjkanje oko njoj bitnih pitanja, objašnjava on.
"Mislili su i da će Vašington nešto predložiti Danskoj. Ali kad im je Tramp ponudio da kupi od njih Grenland, Danska se užasnula", naglašava Rožankovski.
Nervoza u Kopenhagenu
Drugi razlog zašto je Danska preko noći i brže-bolje prelomila i dala saglasnost za Severni tok 2 on vidi u tome što je Rusija pokrenula pregovore sa Ukrajinom s ponudom da nastavi transport gasa kroz ovu zemlju u pređašnjoj količini. Tu se, kaže ovaj ekspert, Danska ozbiljno unervozila, jer ako zaista bude sačuvan tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, Severni tok 2 će ostati rezervna maršruta.
I direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov tvrdi da je od samog starta bilo nemoguće da Danska ne odobri izgradnju „Severnog toka 2“, budući da je „Severni tok 1“ već prošao kroz njenu teritoriju, te da je samo bilo pitanje vremena kada će se to dogoditi.
„Danski političari nikada nisu bili kategorični po pitanju odbijanja ovog projekta. Dakle, radilo se o cenkanju. Danska je verovatno nešto i dobila zauzvrat, doduše, možda ne od Rusije, već od Nemačke, koja je takođe u velikoj meri bila ta koja se zalagala da projekat uspe. Međutim, šta je dobila Danska, nikada nećemo saznati. To niko nikada neće obelodaniti i to je jasna stvar“, primećuje on.
Nezaustavljiv proces
Kada je reč o samom gasovodu, formalno više ne postoji nijedna prepreka za završetak izgradnje „Severnog toka 2“, za Sputnjik konstatuje Jurij Rikov sa moskovskog Instituta za energetiku i finansije,
„Takve mogućnosti više nema, jer sankcije sada možete uvoditi isključivo kompanijama koje grade ’Severni tok‘, ali svi ugovori su već potpisani i ceo proces je uveliko pokrenut. Na kraju krajeva, izvođače je moguće zameniti izuzetno brzo, tako da je proces izgradnje trenutno nezaustavljiv. Poslednja prepreka je bila Danska. Međutim, kada je i ta zemlja izdala sve neophodne dozvole, ’Severni tok‘ je postao realnost“, zaključuje Rikov.
Po ovom pitanju oglasio se i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je rekao da se Danska ovom odlukom pokazala kao odgovorna zemlja koja poštuje interese Evrope. „Ekonomski i komercijalni projekti moraju biti oslobođeni bilo kakve politizacije i ne treba da postanu taoci geopolitičkih igara“, naglasio je on.
