Svetske zalihe nafte iznose 1,66 biliona barela, od kojih se u Venecueli nalazi 298,4 milijarde barela, u Iranu 157,8 milijardi, u Rusiji 80 milijardi.
„Ako se saberu obimi zaliha naftnih resursa u tim državama, njihov udeo iznosi 51 odsto od top 30 država-lidera po zalihama i skoro 33 odsto svetskih zaliha nafte. Ako na spisku sankcija uđe Katar, koji je izašao iz OPEK-a 2018. godine i koji podržava Iran, ta cifra će iznositi 34 odsto“, dodala je Lebedinska.
Ekspert je objasnio da su Rusija, Iran i Venecuela 2015. godine obezbeđivali 21,75 odsto dnevne proizvodnje u svetu. Tada je Rusija proizvodila 10,1 milion barela dnevno, Iran — 3,1 milion barela dnevno, Venecuela — 2,5 miliona barela dnevno.
„Aktivnost SAD na političkoj areni je dovela do toga da se petina proizvodnje nafte našla pod sankcijama“, naglasila je Lebedinska.
Po njenim rečima, u pozadini toga SAD povećavaju svoj izvoz.
„SAD proizvode 9,8 odsto više od Rusije. U poređenju sa 5. oktobrom 2019. godine, proizvodnja u SAD je iznosila 11,8 miliona barela dnevno, u Rusiji — 10,7 miliona barela dnevno. Ako je ranije oko 95 odsto američke nafte kupovala Kanada, sada 25 odsto otpada na Evropu“, objasnio je ekspert.
