Luksuzno opremljena, sa pozlatom, u izradi drvo–koža, knjiga crnogorskog izdavača predstavlja jedinstveno i izuzetno bibliofilsko izdanje, koje sa prethodnim izdanjima — „Gorskim vijencem“ na ruskom i srpskom, kao i izdanjem na engleskom i srpskom — čini i vizuelnu i značenjsku celinu.
Pet decenija rada
Ekskluzivnim izdanjem na kineskom jeziku, koje je pobudilo veliku pažnju posetilaca beogradskog sajma, pre svega zbog izazovnosti takvog poduhvata, kuća „Unireks“ obeležava pet decenija rada. Njenog vlasnika i urednika Janka Brajkovića pitamo zašto se odlučio za kineski prevod, šta očekuje kada je o prijemu tog dela reč i kako će Istok razumeti Njegoša?
„Tek ćemo videti kako će kineska publika reagovati na ’Gorski vijenac‘. To je knjiga sa kojom se i mi sami mučimo i danas. Zanimljivo je da je bilo nekoliko pokušaja da se ’Vijenac‘ prevede sa srpskog na kineski, a da je naš prevodilac, Kinez, ovoga puta to uradio prevodeći Njegoša sa ruskog jezika. Koliko znam ovo je prvi prevod ’Gorskog vijenca‘ na kineski, bar kod nas“, kaže Brajković.
U knjigama ove jedinstvene edicije, pored teksta čuvenog speva nalaze se i iscrpni komentari, fusnote koje čitaocima treba da ponude dodatne informacije o delu i istorijskim okolnostima u kojima je ono nastalo. U dvojezičkom englesko-srpskom izdanju objavljen je i original iz 1848. godine koji je Njegoš predao za štampu, sa svim piščevim ispravkama...
Nema Crnogorca bez knjige
Prvi čovek „Unireksa“, izdavača koji je u pola veka rada objavio preko 5.000 knjiga sa motom „nijedan Crnogorac bez objavljene knjige“, Brajković objašnjava da nema nikakvih loših reagovanja na objavljivanje Njegoševih dela, uprkos mnogima koji baš i ne znaju šta bi sa „pustinjakom cetinjskim“.
„Verovatno zbog tradicije i odnosa sa ljudima, niko nije postavljao pitanje objavljivanja Njegoša, niti Bećkovića ili nekih drugih pisaca. Imali smo problema, i političkih i raznih drugih, ali smo ih prevazišli mirnoćom i kvalitetom. Uostalom, politika se menja, ’Unireks‘ traje“, poručuje Janko Brajković.
