00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Naročnicka: Rusija vas nikad neće izdati, ali i vi morate biti istrajni

© Sputnik / SputnikIstoričarka Natalija Naročnicka, direktor Evropskog instituta za demokratiju i saradnju sa sedištem u Parizu
Istoričarka Natalija Naročnicka, direktor Evropskog instituta za demokratiju i saradnju sa sedištem u Parizu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Istoričarku Nataliju Naročnicku, direktora Evropskog instituta za demokratiju i saradnju sa sedištem u Parizu, srpska publika pamti sa otvaranja Sajma knjiga pre četiri godine kada je Rusija bila počasni gost, ali i kao jednog od ruskih političara i intelektualaca koji su za vreme bombardovanja 1999. došli u Beograd da pruže podršku SR Jugoslaviji.

Stigla je tri dana nakon prvih NATO bombi i to preko bugarskih planina. Seća se kako je kroz prozor gledala beogradsko nebo koje gori od eksplozija. To je bio jedan od najdubljih događaja u mom životu koji me je potpuno promenio, kaže Naročnicka u intervjuu za Sputnjik, uz opasku da Zapad nikad ne bi smeo da uradi ono što je uradio da je Rusija tada bila kakva je danas.

Kako sada Rusija može da pomogne, posebno imajući u vidu da su se opet rastrčali zapadni emisari?

Rusija pomaže pre svega čvrstom pozicijom nepriznavanja nezakonitog Kosova. Zato, ako Srbija, njene vlasti i narod budu takođe čvrsto na istoj poziciji, Rusija ih neće izdati. Ali ne možemo imati veću inicijativu nego srpske vlasti — ne možemo biti veći katolici od pape.

Obično kažu da je Rusija u vreme agresije NATO-a bila slaba i nije mogla drukčije...

Mi se ne poklapamo sa fazama: kada Srbi pružaju otpor i imaju jaku volju, Rusija doživljava neku paralizu volje i obrnuto — kada Rusija počinje da se uzdiže i ima samostalni glas, demonstrira nacionalnu državnu volju, Srbi u tom trenutku doživljavaju pad. Ne kažem da je sada tako, nego uopšte.

Izgleda da su sada obe zemlje na nekom nacionalnom usponu.

Rusija svakako jeste. Što se tiče Srbije, cenim njenu istrajnost. Srpska vlast se mnogo trudi da sačuva nezavisnost i samostalnost u uslovima veoma jakog pritiska. Zapad je uništio „Južni tok“, sad će preduzeti sve što može da bi minirao „Turski tok“, pritiskaće oko Kosova, ali hoću da Srbiji poželim snagu volje i duha da istraje. To ne znači da nije moguć razumni kompromis, ali ne kad su u pitanju principi. Ako tu jednom popustiš, dalje je gotovo, lome te.

Jedan od narativa u zapadnim medijima je da Rusija u stvari ne želi nikakvo rešenje za Kosovo, zato što bi htela da kasnije to pitanje iskoristi za cenjkanje sa Zapadom. Recimo, Donbas za Kosovo...

Rusija svakako nije zainteresovana da se legitimizuje otimačina Kosova. Priča o nekakvom cenjkanju je potpuni apsurd. S druge strane, Rusija nikad nije govorila da hoće da uzme Donbas, a uticaj tamo već ima i ne treba da ga uspostavlja. Tamo žive ruski ljudi koji ne žele da uče u udžbenicima da su Hitler i sovjetsko rukovodstvo isto, oni znaju našu istoriju i pripadaju ruskoj kulturi.

Još jedna priča glasi da Rusija ne da zemljama Zapadnog Balkana da mirno uđu u NATO i zato, kako tvrde, vodi hibridni rat u regionu.

Termin meka sila su smislili upravo na Zapadu, jer oni ulažu milijarde dolara, preko Kongresa i kroz budžet, u nevladine organizacije. A one ruske su kap u moru. Izračunajte koliko je u Srbiji ruskih kulturno-prosvetnih organizacija, mogu se nabrojati na prste jedne ruke, a zapadnih fondova je koliko hoćete. Ali manipulisanje svešću sada je glavni instrument politike. Zato se u to ulaže novac koji se može uporediti sa onim koji se ulaže u odbranu, a lider je Amerika. „Hjuman rajts voč“, „Amnesti internešenel“, svi dobijaju sredstva od Kongresa. Zamislite da moja organizacija dobije neki novac iz ruskog budžeta, digla bi se takva vika i cika da smo struktura Kremlja. Mada oni svejedno za bilo koju rusku organizaciju, makar to bili i ljubitelji opere, kažu da je ruka Kremlja. A njihove ne ruke, nego pipci su svuda.

Zašto onda uporno govore o ruskoj propagandi u regionu?

Ivan Aksakov, slovenofil, pisao je: ako čujete ciku i vrisku povodom osvajačkih pohoda Rusije, znajte da neka zapadna država sprema bezočni napad na tuđu teritoriju.

© Sputnik / Kirill Kallinikov / Uđi u bazu fotografijaIstoričarka Natalija Naročnicka je tokom bombardovanja 1999. došla u Beograd da pruži podršku SR Jugoslaviji.
Naročnicka: Rusija vas nikad neće izdati, ali i vi morate biti istrajni - Sputnik Srbija
Istoričarka Natalija Naročnicka je tokom bombardovanja 1999. došla u Beograd da pruži podršku SR Jugoslaviji.

Evropa nepravedna prema Srbiji

Kakav značaj Balkan ima za Rusiju?

Balkan kao i pre ima ogroman značaj za ravnotežu u Evropi. Ranije je bio brana protiv Turaka, a Srbi su pomagali da se Evropa zaštiti. Još je Puškin rekao da Evropa prema Rusiji ostaje nepristojna i nezahvalna. Isto se može reći o odnosu Evrope prema Srbiji, jer su Srbi u dva rata dali ogroman doprinos. A sve te organizacije koje Zapad ovde šalje, imaju zadatak da potisnu bilo koju vrstu ruskog uticaja. Čak i prisustvo ruske kulture izaziva histeriju. Ali zar se može zatrti ono što nas istorijski vezuje. To bi oni hteli — da zaboravimo. Znam i da mladima žele da usade u glavu da 1999. nije bilo bombardovanje, nego kurtoazna poseta, izvoz demokratije. A ja kao istoričar znam činjenice i dokumente. Znam kako je lažno prikazivana situacija na Kosovu, kako su organizovane provokacije, da navodne kolektivne grobnice uopšte nisu bile delo srpske policije. Dobro znam i kako se igralo na kartu albanskog nacionalizma. Teroristi UČK su legitimizovani kao priznati subjekt međunarodnog prava. A sad se na Zapadu čude međunarodnom terorizmu. Pa oni su sami ozakonili najužasniji oblik terorizma — onaj čiji je cilj promena granica. Hteli su isto i u Čečeniji, ali im tamo nije pošlo za rukom. Nažalost, ovde jeste.

Zemljama Balkana politika EU u poslednje vreme je sve manje jasna. Kako Vi vidite političku budućnost EU?

S tugom posmatram pad uloge Evrope u svetskoj politici. Pritom, ulogu Evrope ne ugrožava rusko velikodržavlje, nego njegovo odsustvo. Kad je u pitanju pogled na svet, neverovatno je koliko je evropska misao osiromašila. Neverovatno je i kako sve prelazi sa zapada na istok i obrnuto. Oni su u okviru svoje doktrine, da svi treba da idu istim putem, suzili svoj horizont. A spoljna politika Evrope naprosto ne postoji. Ona nema ni inicijativu, ni interesantne ideje, ništa. Štaviše, reći ću da Evropu potresaju krize i zato oni treba da se pozabave svojom kućom, a ne da nasrću na tuđu. A Balkan kao i ranije: kad je tih — i za London i za Pariz je zadnje dvorište, a čim prestane da bude tih — to je mesto gde se odlučuje o sudbini Evrope.

Istovremeno, onima koji su na Zapadu aplaudirali kad su počeli separatistički pokreti u Jugoslaviji, kad se raspadao Sovjetski Savez, pa i kad je krenula Ukrajina, sada se sve vraća kao bumberang. Zar su mislili da mogu svuda da bacaju bakterije raspada , a da za sebe uspostave karantin i sanitarni kordon? To je bila kratkovida i nečasna politika.

Hteli bi virtuelni Nirnberg za SSSR

Dosta ste se bavili pitanjem istorijskih falsifikacija. Zašto talas revizije istorije ne staje?

Zapad, posebno Evropa, ne može da preživi to što duguje ruskom vojniku što je Evropa ostala Evropa i što violinisti, inženjeri i dobitnici Nobelovih nagrada nisu bili pretvoreni u svinjare i sobarice za Treći rajh. Još bi hteli da unazad poistovete hitlerovski nacizam i komunizam, što je čak i u doba Hladnog rata smatrano antipodima. Ali smisao rata se sada izvrće, potrebno im je da unazad proglase Sovjetski Savez isto toliko zločinačkom državom kao što je hitlerovski Rajh i da nad njim sprovedu neko virtuelno nirnberško suđenje. A zatim da dovedu u pitanje sva najvažnija međunarodno-pravna teritorijalna rešenja 20. veka. Zato naš zadatak nije samo da zaštitimo naš povređen ponos i srce, nego i da razmišljamo o međunarodnom pravu.

Može li se reći da je ljubav prema Srbiji kod Vas porodična stvar?

Da, moj tata Aleksej Naročnicki bio je inostrani član SANU. Ovde su ga voleli i on je veoma voleo Srbiju. Družio se s patrijarhom srpske istorije Vasom Čubrilovićem. Dobro su se razumeli. Tim pre što je među našim narodima mnogo paralela, naše sudbine su slične i povezane.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala