Egipat — zemlja misterija, zagonetki i kulture stare preko 5.000 godina — počasni je gost ovogodišnjeg, 64. po redu međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.
Doputovala je brojna delegacija iz ove zemlje, a dva istaknuta gosta — Muhamed Salmavi, nagrađivani egipatski književnik, poznat širom arapskog sveta i Mamduh Muhamed Eldamati, egiptolog i nekadašnji ministar antikviteta, gostujući u emisiji „Orbita kulture“ otkrili su koliko je značajan ovaj susret egipatske i srpske kulture.
„Veze između Srbije i Egipta su veoma stare i prijateljske. Postoji veliki broj sličnosti između naše dve zemlje u različitim istorijskim vremenima. Jedan od takvih perioda bio je izuzetno važan za politike naših država: osnivanjem pokreta Nesvrstanih došlo je do udruženja dvaju naroda, Egipćana i Srba. Nadamo se da će ovaj Sajam knjiga biti jedna od istorijskih niti koje će nam dalje poboljšavati naše već decenijama stare prijateljske odnose“, ocenjuje Muhamed Salmavi, jedan od najcenjenijih savremenih egipatskih pisaca koji na ovogodišnjem Sajmu učestvuje na nekoliko konferencija i kulturnih aktivnosti.
Prevodi bez posrednika
Salmavi ne krije nadu da će Sajam doprineti daljem prevođenju većeg broja egipatskih i arapskih dela na srpski jezik, a isto tako i srpskih na arapski.
„Postoje književnici iz Srbije koji su poznati u Egiptu, isto kao što su neki od egipatskih pisaca poznati ovde vama u Srbiji. Mi znamo za Iva Andrića i njegov roman ’Na Drini ćuprija‘, vi poznajete Nagiba Mahfuza ili Jusufa Idrisa. Ali, naše dve zemlje međusobno ne poznaju savremene pisce, jer čekamo prevode koji dolaze sa Zapada. Jedini način da se ovaj problem reši jeste da se više ne prepuštamo posrednicima, nego da počnemo između sebe da prevodimo našu savremenu književnost i da tako nastavimo dalje upoznavanje“, objašnjava Salmavi.
Mamduh Muhamed Eldamati jedan je od vodećih svetskih egiptologa, profesor je na više univerziteta, a u periodu od 2014. do 2015. godine bio je ministar za antikvitete u Vladi Egipta. On na Beogradskom sajmu knjiga predstavlja monografiju „Kraljice Egipta“, koja je, osim stručnim, namenjena svim čitaocima koji žele da se upoznaju sa Starim Egiptom i ženama koje su njime vladale.
„Uticaj Zapada koji je postojao na Istoku i u arapskom svetu, sticajem okolnosti je mogao biti i obrnut. Istorijski gledano, postoji termin ’egiptoman‘ koji označava osobu veoma zainteresovanu za staru egipatsku civilizaciju, i upravo se to može primetiti kod mladih, u Egiptu ali i u ostatku arapskog sveta. Sve se veći broj novih generacija interesuje za bolje upoznavanje, približavanje evropskoj civilizaciji i kulturi, ali isto tako oseća se da je arapski, istočnjački uticaj, jak u samoj Evropi“, navodi Mahmud Eldamati.
Društvo diktira teme
Salmavi, koji je čitavu deceniju bio na čelu egipatskog udruženja pisaca, ističe da se savremena književnost u Egiptu uglavnom bavi društvenim i političkim pitanjima, a razlog tome su, prema njegovim rečima, sve revolucije i protesti koji potresaju arapski svet poslednjih nekoliko godina.
„Teme koje naši pisci obrađuju jesu ono što je u njihovom umu predstavljeno kroz ta društvena dešavanja. Danas smo mi, Egipćani, srećni što smo napokon stekli svoju nezavisnost i krenuli svojim putem u stvaranju književnosti koji će dalje objasniti svetu naša zalaganja i našu sreću. Zanimljivo je to da se na egipatskoj umetničkoj sceni u 21. veku pojavljuje sve veći broj umetnica. Jedna od takvih je moja supruga Nazli. Pozvaću se na ono o čemu se govori u knjizi gospodina Eldamatija — Egipćanke su bile i ostale uticajne u egipatskom društvu“, poručuje Salmavi.
Na pitanje da li savremena egipatska umetnost uspeva da izađe iz senke faraona i stvori neki novi poredak, prepoznatljiv u svetu, Eldamati kaže da svako doba ima svog umetnika i svoju umetnost.
„Svaki umetnik stvara u dobu u kome živi. Danas u Egiptu imamo veoma poznatog umetnika Mahmuda Muhtara, čije je jedno od najpoznatijih dela spomenik ’Uzdizanje Egipta‘. Ono što mogu reći jeste — svakom dobu njegov narod. Svakom dobu njegov umetnik. Život nacije neprestano se menja, prolazi kroz razne faze. Međutim, na pojedincu je da ono što ima predstavi svetu i da to iznese na što bolji način“, zaključuje Eldamati za Sputnjik.
