U vreme Henrija Forda ulazilo se u novu industrijsku revoluciju, proizvodnja na traci je bila na početku razvoja, a prosečni ljudi nisu planirali da voze rogobatne mašine, već da poseduju brže konje.
Zahvaljujući novim tehnologijama, danas se čini kao da na svakih deset godina ulazimo u novu industrijsku revoluciju. Tržište automobila oduvek je važilo za jedno od najkompetitivnijih i najtežih za ulazak novih igrača, rezervisano samo za one sa velikim resursima i organizacijom.
Da li automobilske kompanije postaju sve više softverska preduzeća? Kakva studentska inovacija postoji na domaćem tržištu iz sveta najbržeg sporta na svetu — formule? Kako će se električni automobili izboriti na tržištu, da li će pogon sa unutrašnjim sagorevanjem (sus) ostati dominantan još neko vreme? Šta domaće tržište automobila može da očekuje u bliskoj budućnosti?
O ovoj temi u emisiji „Tehnogram“ govore Zoran Živkov, glavni i odgovorni urednik magazina „Topspid“, i Nenad Đalović, koordinator za elektroniku „Formula Student“ tima „Tenfor Drumska Strela“.
Inovacija ili vraćanje starim tehnologijama
Ilon Mask, direktor kompanije „Tesla motors“, najavio je na svom nalogu na Tviteru da će početkom 2020. godine krenuti sa postavljanjem putne infrastrukture i sa prodajom električnih automobila na Balkanu, uz komentar da će napokon učiniti Nikolu Teslu ponosnim, jer će automobili koji nose njegovo ime biti prisutni u zemljama odakle je on poreklom.
Malo je poznato da su prvi automobili na svetu bili na električni pogon još u 19. veku. Međutim, usled malih kapaciteta baterija za prelazak kilometara i zbog otkrivanja velikih naftnih postrojenja, autoindustrija se okreće dizel i benzinskim agregatima.
„Odmah da se ogradim, nisam protiv elektromotora, veći problem predstavljaju baterije, šta posle sa baterijama i kako se dolazi do struje, ali, u smislu tehnologije i tehnološkog napretka, dobro je da imamo dinamičan razvoj“, kaže Živkov.
Studenti Tehničkih fakulteta u Beogradu pokrenuli su 2010. godine inovaciju u okviru najbržeg „cirkusa“ na svetu — Formule, i danas se takmiče sa svojim kolegama iz celog sveta na razvijanju kako električne, tako i formule na benzinski pogon.
„’Formula Student‘ je takmičenje koje ima za cilj da okuplja studente sa jednog univerziteta, koji treba da samostalno projektuju, konstruišu i na kraju voze vozilo. Trenutno ima preko 600 timova, naš tim je osnovan 2010. godine i od 2012. godine pravimo po jedno novo vozilo godišnje, a od 2016. godine se javila ideja za pravljenjem električnog vozila. Ove godine na takmičenju u Velikoj Britaniji osvojili smo 4. mesto, bili smo, između ostalog, ispred Oksforda i ’Imperijal‘ koledža“, kaže Nenad Đalović.
Budućnost ekologija ili prljava tehnologija
Prema istraživanjima o globalnom zagađenju, automobili utiču 6,3 odsto, dok proizvodnja električne energije zauzima čak 30 odsto. Vetroparkovi kao izvor čiste energije mogu da promene mikroklimu područja i dovedu do potpunog iseljavanja insekata i drugih životinjskih vrsta. Prednosti električnih automobila mogu biti izmeštanje buke i zagađenja iz najužih gradskih sredina, gde je koncentrisan veliki broj stanovnika. Međutim, izmeštanje zagađenja ne znači da će ono samo po sebi nestati, čak naprotiv, zbog opterećenja mreže za punjenje automobila, zagađenje može biti i veće u sredinama gde se električna energija proizvodi, a to su vangradske zone i, potencijalno, zone proizvodnje hrane.
„Mislim da ne vidimo drvo u šumi, sa celom pričom oko električnih vozila. Jurimo zeca, a ne vidimo mnogo opasnije zveri koje vrebaju u toj šumi, u smislu da putnički automobili nisu glavni zagađivači“, kaže Živkov i dodaje da je bolji koncept da se prebace gradski prevoz i gradske službe na električni pogon i svi oni koji imaju određene cikluse vožnje, kojima se može predvideti pređena kilometraža u toku dana.
Brzina ili efikasnost
Desetine miliona litijum-jonskih baterija će do 2030. godine morati da se recikliraju, moćnije baterije će biti potrebne, kako bi omogućile što više pređenih kilometara i bolje ubrzanje.
„Odlučili smo da pređemo na litijum-polimer baterije, to je podklasa litijum-jonskih, koje su cilindrične, dok su litijum-polimerne četvrtaste, što ih čini još lakšim za pakovanje. U slučaju da se pogrešno rukuje sa njima, čini ih jako eksplozivnim, imaju energije isto koliko i 15 kilograma dinamita“, kaže Nenad i dodaje da su planirane performanse ubrzanja električne formule 2,5 sekundi do 100 kilometara na čas, dok rekord drže njihove kolege iz Ciriha, sa rezultatom od svega 1,5 sekundi do 100 kilometara na čas.
Kompromisno rešenje između novih tehnologija i manjeg zagađenja mogu biti „plag-in“ hibridna vozila.
„U odnosu na električna vozila, koja su malo dalja budućnost, trenutno se kategorija ’plag-in‘ hibrida, odnosno vozila koja kombinuju tehnologiju vozila na električni pogon i ’sus‘ motora, čine kao daleko prihvatljivije rešenje u smislu isplativosti, bezbednosti i ekonomičnosti u ovom trenutku, jer vi, ako se sa električnim vozilom zaustavite, ne možete nastaviti dalje put, što je problem infrastrukture, a naročito kada imamo u vidu da motori sa unutrašnjim sagorevanjem do sada daju samo 40 odsto od onog što bi maksimalno mogli da pruže“, kaže Zoran.
Nedavno su u Srbiji pronađeni značajni resursi rude litijuma, što omogućava potencijal za pravljenje velikih basena za jedan od najtraženijih resursa danas. U godinama koje su pred nama ostaje da se vidi li ćemo moći da iskoristimo veliki zamah električnih vozila u autoindustriji i, prema kapacitetima koji su otkriveni, postanemo jedna od zemalja sa najvećom proizvodnjom litijum-jonskih baterija.
