Stvaranje projekta reaktora RBMK-1000 pod rukovodstvom Nikolaja Doležalja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je početak razvoja velike nuklearne energije u našoj zemlji, ističe Kaplienko. On podseća da je prvi energetski blok nuklearne stanice pušten u rad u decembru 1973. godine u gradu Sosnovi Bor, u Lenjingradskoj oblasti, da bi zatim u narednih 17 godina bile izgrađene četiri nuklearne elektrane, u Lenjingradu, Kursku, Černobilju i Smolensku sa 15 reaktora RBMK-1000. Pored toga, u gradu Visaginasu u Litvaniji osamdesetih godina prošlog veka izgrađena je nuklearna elektrana sa reaktorima RBMK-1500, koji su u to vreme bili najmoćniji na svetu, kaže on.
Sada se u Rusiji realizuje projekat jedinstvenog reaktora „BREST-OD-300“, koji je razrađen u Institutu NIKIET.
— „BREST-OD-300“ je „srce“ projekta „Proboj“, projekta svetske klase. Stvar je u tome što je stvaranje sličnih reaktora i zatvaranje ciklusa goriva sledeća faza razvoja nuklearne energije, koja omogućava da se, sa jedne strane, eliminiše potreba za preduzimanjem radikalnih mera, kao što su evakuacija i seljenje izvan prostora gde je smešten.
Sa druge strane, takva tehnologija će omogućiti da se u punoj meri iskoristi potencijal uranijumske sirovine zahvaljujući višestrukom ponovnom korišćenju deljivih izotopa, pri čemu se istovremeno osigurava sagorevanje radionuklida iz istrošenog nuklearnog goriva.
To je neophodno kako bi se na kraju obezbedila ekvivalentnost zračenja sa dobijenim sirovinama. Radioaktivnost stvorenog otpada treba da bude ista kao i radioaktivnost dobijenog uranijuma.
Kakav sada status ima projekat „BREST“?
— Naš institut je, uz učešće vodećih industrijskih i drugih preduzeća, kao i Ruske akademije nauka, razvio tehnička rešenja koja potkrepljuju novu tehnologiju.
Dokazivanje projekta je sprovedeno na savremenom nivou, koji ponekad, uzimajući u obzir stepen razvoja, prelazi međunarodni. Prilikom razvoja nove tehnike koristili smo savremeno 3D konstruisanje, prošireno eksperimentalno utemeljivanje na maketama i prototipovima, računarske programe za rešavanje zadataka.
Akcenat je na obezbeđivanju unutrašnje samostalne zaštite reaktora, odnosno prirodnoj bezbednosti, i to zahvaljujući korišćenju fizičkih principa, osobina materijala i pasivnih sistema bezbednosti. Osnovni tehnološki elementi reaktora, koji su važni za bezbednost i tehnologije inovacionog goriva, dovedeni su do faze tehničkog projekta.
Kao rezultat toga, postoji mala verovatnoća oštećenja aktivne zone i još manja verovatnoća ispuštanja radioaktivnih supstanci van energetskog bloka. Stoga, izvan industrijskog prostora neće biti potrebne radikalne mere zaštite stanovništva.
Projekat „Šelf“
Na velikim industrijskim forumima na štandu NIKIET-a, između ostalog, redovno se izlaže model novog reaktora male snage „Šelf“. Mnogi projekti u raznim zemljama iz različitih razloga nikada nisu realizovani. Da li će i projekat „Šelf“ zadesiti ista sudbina?
— Glavni pravac tog rada je povećanje potrošačkih karakteristika stanice, odnosno smanjenje troškova proizvodnje toplotne i električne energije.
Želimo da napravimo modernizovani mehanizam „Šelf-M“, koji će biti atraktivan i za kupce iz inostranstva. Prednosti mehanizma su u tome što se može transportovati i instalirati na udaljenim mestima kako bi se u određenim objektima obezbedila ne samo struja, nego i toplota.
Nadamo se da će stanica sa „modernizovanim“ „Šelfom“ biti realizovana u bliskoj budućnosti, u periodu od 2026. do 2028. godine.
Institut NIKIET raspolaže bogatim iskustvom kada je reč o stvaranju istraživačkih reaktora različitog tipa i namene. Možete li nam reći nešto više o trenutnom radu Instituta u toj oblasti?
— Rusija je trenutno svetski lider po broju aktivnih istraživačkih nuklearnih postrojenja (više od 20 odsto od njihovog ukupnog broja), kao i po istraživačkim reaktorima sa velikim protokom, koji su trenutno u upotrebi. NIKIET je glavni konstruktor tri od četiri takva reaktora — SM, MIR i IVV-2M.
Danas naša zemlja, uz pomoć „Rosatoma“, vodećih naučnih i industrijskih organizacija i preduzeća gradi još dva istraživačka reaktora sa visokim protokom. Prvi je reaktor za fizička istraživanja PIK u gradu Gatčini, na prostoru Instituta za nuklearnu fiziku „Konstantinov“, koji je deo Insituta „Kurčatov“. Drugi je multifunkcionalni reaktor na bazi brzih neutrona MBIR, koji se nalazi u Dimitrovgradu. Oba reaktora će imati rekordne nivoe protoka neutrona. Glavni konstruktor oba reaktora je Institut NIKIET.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je početkom godine najavio projekat reaktornog kompleksa PIK. Kada će reaktor biti pušten u rad?
— Reaktor će početi sa radom 2021. godine. Fizički eksperiment reaktora PIK zakazan je za 2020. godinu. Fizičko pokretanje reaktora trebalo bi da počne krajem 2024. godine. Pored toga, Institut NIKIET je ove godine počeo da razvija novi izvor neutrona za fizička istraživanja.
Oprema za izvoz
Taj reaktor je namenjen za Ujedinjeni institut za nuklearna istraživanja u Dubni?
— Da, on bi trebalo da zameni impulsni istraživački reaktor IBR-2, koji bi trebalo da prestane sa radom u periodu od 2032. do 2035. godine. Taj posao se realizuje zajedno sa Ujedinjenim institutom za nuklearna istraživanja. To je interesantan projekat, čije rezultate očekujemo početkom 2030. godine u vidu novog reaktora IBR-3 (uslovni naziv).
NIKIET je ove godine takođe počeo da razvija tehničke predloge za istraživački reaktor na tečne soli, a planirano je da se njegov tehnički dizajn razvije do 2024. godine.
„Rosatom“ aktivno razvija oblast istraživačkih instalacija koje su namenjene za izvoz. Kakvo mesto NIKIET zauzima u toje sferi?
— Spremni smo da učestvujemo u razvoju i isporuci opreme za istraživačke reaktore za centre nuklearnih nauka i tehnologija. Imamo sve neophodne kompetencije i iskustvo. Danas razvoj međunarodnih isporuka istraživačkih reaktora inostranstvu ne zavisi mnogo od NIKIET-a, ali je Institut uvek spreman da da svoj doprinos.
