Samo dan pošto je američki predsednik Donald Tramp nagovestio takav razvoj događaja, Bela kuća je saopštila da neće obnoviti pretplatu na „Njujork tajms“ i „Vašington post“.
Sukob između Trampa i liberalne štampe u Americi od početka nema nikakvu osnovu za fer komunikaciju i to je sukob u kome ne postoje mostovi, kaže za Sputnjik sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.
„Njujork tajms“ i Vašington post“ napadali su i napadaće Trampa šta god da on uradi, smatra Reljić i dodaje da je odlukom da ne obnovi pretplatu na ta dva lista predsednik SAD pokazao da je kao i obično — praktičan.
Oružje „duboke države“
Tako je američki predsednik pokazao i da „Njujork tajms“ i Vašington post“ mogu da „pišu to što pišu o njemu“ i da nastave tako da pišu, a da ne moraju da dolaze u Belu kuću i u tom smislu, taj njegov potez je potpuno normalan, smatra bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Verovatno, ni „Njujork tajmsu“ ni Vašington postu“ otvoreni sukob sa Belom kućom neće doneti neku lošu stvar, jer će oni sada moći da legitimišu to svoje pravo da nastave da rade kao što su radili i do sada, dodaje Reljić.
Najnoviji događaji mogu se tumačiti i kao nastavak sukoba Trampa i „duboke države“, jer su „Njujork tajms“ i Vašington post“ njeno oružje, ističe Reljić, a pisanje dva najuglednija američka dnevna lista o predsedniku SAD opisuje rečima — „svaki dan nova konstrukcija u kojoj činjenice ne igraju nikakvu ulogu“.
„To odavno nisu mediji čije pisanje nije sastavni deo neke falange koja se bori za nešto. To slobodni mediji nisu bar pola veka i kad su došli u sukob sa Trampom, stali su na stranu duboke države. Kao što su u sukobu kod nas bili na strani Alije Izetbegovića protiv Miloševića, tako je i danas u Americi“, objašnjava Reljić.
Unapred napisani tekstovi
Prema njegovim rečima, danas imamo „novi svetski dezinformativni poredak“, u kome više nemamo kolanje informacija nego kolanje dezinformacija, a „Njujork tajms“ i Vašington post“ su perjanica tog procesa. Sâm Tramp je najočitiji primer njihovog rada u poslednjih barem četvrt veka, smatra Reljić.
U njihovom odnosu prema čoveku koji se nalazi na jednom od najvažnijih mesta na svetu i na najistaknutijem položaju u SAD, ne poštuju se nikakvi kodeksi ni pravila ponašanja slobodne štampe, ističe Reljić.
U tom odnosu nema ničega čime se do sada „ogrtalo slobodno novinarstvo“ i tu je reč o otvorenom sukobu sa Trampom i njegovim „napadanjem svaki dan, u svakom pogledu“, naglašava bivši glavni urednik NIN-a.
„Jedno vreme, dok nisu došli kod nas, mislili smo da izveštavaju o nekim događanjima na terenu, iako je opštepoznato kako su izveštavali iz Vijetnama i kakve su bile njihove priče o Sovjetskom Savezu. Dakle, tu nema nikakvih nijansi, to je sve bilo unapred određeno. Kad su dolazili kod nas, mi smo videli da oni ovde dolaze sa napisanim tekstovima i nemaju oni ovde šta da čuju što bi moglo da promeni njihovo mišljenje“, naglašava Reljić.
„Tajms“ i „Post“ – komunistička propaganda
Međutim, pisanje „Njujork tajmsa“ i Vašington posta“ imalo je privid poštovanja novinarskih standarda, zato što smo u Istočnom bloku imali ogoljeno nepoštovanje profesionalnih kodeksa i pravila.
„Sad su oni došli u to stanje, isti su kao nekadašnji mediji na Istoku i više nemaju obzir ni prema čemu“, smatra Reljić.
On ističe da se „Njujork tajms“ i Vašington post“ bave „širenjem dezinformacija“ i to više i ne prikrivaju, a kampanja protiv Trampa je najočitiji primer tog procesa, jer je on njihov predsednik. I protiv ruskog predsednika Vladimira Putina vode kampanju bez ikakvih činjenica kao i protiv Trampa, „ali to je i logično, jer su to uvek radili protiv onoga ko sedi u Kremlju“.
„Njujork tajms“ i Vašington post“ kontroliše ono što se zove „naddržava“, odnosno ljudi koji su „iznad parlamenta“, a nekad najugledniji američki listovi više i ne govore o slobodi štampe, kaže bivši glavni urednik NIN-a.
Reljić zaključuje da više nema potrebe da novinari „Njujork tajmsa“ i Vašington posta“ dolaze u Belu kuću, iako je u novinarstvu važno biti na licu mesta, jer sve (dez)informacije koje dobijaju o Beloj kući, dobijaju podzemnim kanalima od „naddržave“.
