Njegova knjiga „Mitovi našeg vremena“, koju je za prošli Sajam knjiga objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, bila je protekle godine najtraženiji naslov ove kuće.
O tome zašto su mitovi našeg vremena zapravo mitovi Zapada i da li je tačan utisak da o njima piše sa određenom vrstom bunta i strasti, autor uz osmeh kaže da strast nije samo način na koji se voli jedna žena.
„Bez strasti se u životu ne može ništa uraditi. Strast je i pisanje knjige i kada vas očara neka ideja, pa onda budete potpuno oduševljeni u trenucima kada se ona ostvari“, objašnjava Galimberti.
Novi mitovi
U dugom nizu savremenih mitova Galimberti analizira one ideje duha koje, kako u uvodu napominje, mogu da obole. Ali, budući da nam uređuju život, o njima moramo voditi brigu. Među njima su mit o materinskoj ljubavi, o mladosti, sreći, inteligenciji, modi, moći, ludilu, koji su deo celine nazvane individualni mitovi. Pod odrednicom „kolektivni“ našli su se mit o tehnici, tržištu, rastu, globalizaciji, terorizmu, ratu, rasi...
Na pitanje zašto, dok govori o svetu, uglavnom spominje potrošača, konzumenta, kao da nema pravog „živog čoveka“, u šta su se uverili i posetioci sajamske tribine na kojoj je predstavio knjigu, Galimberti kratko objašnjava:
„Još je Marks govorio da, kada ide Berlinom, vidi generale, službenike, radnike, trgovce, i više ne vidi čoveka“.
Obolele ideje
Da budućnost nije ružičasta, jasno je već po snazi i delovanju „ideja koje su obolele“ i potrebi da se o njima piše. Ipak, to da li ima optimizma i može li savremeni čovek protiv sopstvenog mita o tehnici, protiv mašine koja ga sve više zamenjuje — za uglednog filozofa više nije dilema:
„Ne, čovek ne može pobediti tehniku, ni na koji način. Zato što već sada, u tom odnosu čoveka i mašine, glavnu reč vodi mašina. Reč je o jednom paklenom mehanizmu racionalnosti, mehanizmu tržišta, u kome je čovek postao neko ko opslužuje tehničke aparate. Dugo smo mislili da se tehnika nalazi u rukama ljudi, danas je jasno da je to oblik u kome svet postoji. Mi smo postali opsluživači mašina i aparata. Tehnika danas podrazumeva da moramo da budemo efikasni i produktivni, zahteva da ostvarimo maksimalni broj ciljeva uz minimalna sredstva. I sve to što pre“, nedvosmislen je Galimberti.
Ugledni Italijan ne nudi više optimizma ni kada je reč o pobuni kao mogućem izlazu iz ovako uspostavljenog sveta.
„Treba da prestanemo da razmišljamo s hrišćanskim optimizmom, po kome uvek postoji budućnost kao lek za prošlost i sadašnjost. To je proizvod hrišćanske mašte, ’fejk njuz‘ hrišćanstva, i jednostavno nije istina.“
