Stručnjak ističe da su ovakve ocene kineskog ministra odbrane iznesene nakon prve zvanične potvrde o ruskoj pomoći Kini u izgradnji sistema upozorenja o raketnim napadima.
Kineski ministar je izjavio da Kina na svaki način pokušava da izgradi novu vrstu partnerskih odnosa u sferi bezbednosti. Između Kine i Rusije, u poređenju sa drugim zemljama, postoji visok nivo uzajamnog poverenja u vojnoj sferi, odlično strateško partnerstvo i duboka pragmatična saradnja. Podržava se povoljan razvojni trend ovih procesa, da bi se stvorio primer saradnje u sferi bezbednosti. Prema oceni Vej Fenga, ovo je važan kamen-temeljac za održavanje mira u svetu.
„Učešće ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua na forumu obavezalo je kineskog ministra da pomene ulogu Rusije, ali to nije bila diplomatska izjava povezana sa posetom ruskog ministra, već ocena koja se zasniva na primerima stvarne saradnje“, rekao je zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov.
Rusko-kinesku saradnju u sferi sistema protivraketne odbrane prvi je najavio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin 3. oktobra na zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ . Prema Šatrovu, izjava ruskog predsednika potvrđuje da koordinacija ruske i kineske spoljne politike podrazumeva i koordinaciju vojnih politika.
Izjava Vej Fenga na bezbednosnom forumu „Sjangšan“ ukazuje na novi nivo rusko-kineske vojne saradnje, smatra Igor Šatrov:
„Došao je istorijski period kada Rusija i Kina ne mogu da otvoreno ne govore o svom savezništvu u vojnoj sferi, iako ovaj savez ne postoji de jure. Svedoci smo urušavanja trenutnog međunarodnog sistema bezbednosti. Instrumenti koji su se nekada razvijali sa ciljem očuvanja bezbednosti nemaju očekivane efekte, a čak suprotan efekat proizilazi iz postojanja NATO-a. U tim uslovima svet treba da bude svestan postojanja saveza dveju velikih sila koji ima i vojnu komponentu. To predstavlja garanciju stabilnosti ne samo u Evroaziji, već i u čitavom svetu“.
Stručnjaci su takođe skrenuli pažnju na vojne vežbe kineske i ruske mornarice koje su planirane za novembar, uz učešće vojno-morske flote Južnoafričke Republike. Ove vežbe će biti izvedene u blizini Kejptauna. Moskva i Peking redovno sprovode zajedničke vojne manevre od 2012. godine i u vodama Sredozemnog mora, ali prvi put uz učešće vojno-morskih snaga Južnoafričke Republike. Njihov geopolitički značaj je očigledan, kaže ekspert Instituta strateških studija severoistočne Azije pri hejlongđanskoj Akademiji društvenih nauka Kine Ma Jouđuen:
„Ove vojne vežbe su nastavak vojne saradnje Rusije i Kine…One su stimulisale jačanje vojne saradnje i razmene, naročito u borbi protiv terorizma. S globalnog stanovišta, imajući u vidu rast protekcionizma u svetskoj trgovini, zemlje u razvoju bez svake sumnje moraju da ojačaju saradnju, ne samo ekonomsku, već i vojnu. Kina, Rusija i Južna Afrika su zemlje-članice BRIKS-a , ali i zemlje čije se ekonomije brzo razvijaju. Jačanje vojne saradnje ne samo da će objediniti ove ekonomije u razvoju, već i proširiti obim i sfere saradnje.“
Kineski stručnjak takođe veruje da će ove mornaričke vežbe produbiti saradnju Kine sa Afrikom, kao i saradnju između Kine, Rusije i ostalih zemalja BRIKS-a:
„Poslednjih godina saradnja Kine sa afričkim zemljama neprekidno jača, naročito u oblasti ekonomije. Kina gradi železnice, fabrike i rešava probleme sa hranom i odećom. Osim toga, na godišnjim forumima kinesko-afričke saradnje stalno se ističu novi zahtevi za širenjem aktivnosti ovog formata. Zato je važno razvijati saradnju ne samo u ekonomskoj sferi, već proširiti njene granice, uključujući i vojnu sferu. Jačanje saradnje između Kine i Južne Afrike ne samo da doprinosi jačanju veza između zemalja BRIKS-a, nego i aktivnom razvoju saradnje između Kine i Rusije sa jedne strane i ostalih država BRIKS-a sa druge. To pomaže i Kini da realizuje svoj projekat saradnje ’Pojas i put‘, koji će doprineti ekonomskom razvoju zemalja koje se nalaze duž ’Puta svile‘.“
Bezbednosni forum „Sjangšan“ održava se u Pekingu od 2006. godine. Ove godine su učesnici bili šefovi vojnih odeljenja iz 23 zemlje azijsko-pacifičkog regiona i Evrope, 6 načelnika Generalštaba i 17 zamenika ministara odbrane.
