Možda će to biti prilika da predsednik dodatno ojača srpsku vojsku, pošto nam je otkrio da je prošli put upravo na toj manifestaciji odabrao specijalno oruđe za Srbiju:
„Dok sam pre godinu i po dana gledao vojnu paradu u Moskvi sa predsednikom Putinom, on je izdvojio nešto i posavetovao me: „Vidite, Aleksandre, to može da vam pomogne u odbrani zemlje!“ I tada smo to oružje ili oruđe izabrali za Srbiju.
Znači, konačno kupujemo protivraketni sistem „pancir“?
— Ne želim da govorim o takvim stvarima, ali mi smo već nešto kupili od Rusije. Kupili smo nešto što je ozbiljno i nije za potcenjivanje. To je nešto što će drastično osnažiti borbenu gotovost Srbije ili „operabilnu funkcionalnost“, kako to kažu stručno. Inače, i premijer Medvedev i ministar Sergej Šojgu rekli su da su ponosni na to koliko je srpska vojska uznapredovala.
Koliko je značajno što velike datume iz istorije, kao što je Dan oslobođenja Beograda, Srbija obeležava zajedno sa Ruskom Federacijom?
— U Srbiji doskora nije postojala kultura sećanja na važne događaje u našoj istoriji. Zahvalan sam ruskoj strani što nam pomaže u obnovi kulture sećanja i što to zajedno radimo jer je ruski narod najstradalniji u Drugom svetskom ratu, a Srbi su, proporcionalno svojoj veličini, jedan od najstradalnijih naroda. Ne mogu da prođu sve te priče koje bi da promene tok istorije i da izmene činjenice, sve dok je snažnog otpora nas koji smo najviše stradali. Oni koji su bili na drugoj strani ili su imali manje žrtava pokušavaju da drugačije usmere istoriju, ali naša dužnost je da to ne dozvolimo. Pokušaćemo sedmog maja, dakle, pre mog puta u Moskvu, da organizujemo i Besmrtni puk u Beogradu sa mnogo više učesnika, iako se ni dosad nismo loše pokazali. Da pokušamo da jedino Moskva bude grad u kome će više ljudi učestvovati na Besmrtnom puku od Beograda. Lično ću učestvovati u beogradskoj šetnji, a želeo bih i da sa slikom moga dede ponovo budem na Crvenom trgu.
Čim je Medvedev otišao iz Beograda, pojavile su se „analize“ kako su Rusi sigurni da Vučić neće ispuniti obećanja koja je dao Zapadu... A šta ste to obećali?
— Sedam godina slušam kako sam nekome obećao nezavisno Kosovo, samo ne mogu da kažu ime jednog čoveka kome sam to obećao. Sedam godina slušam priče kako sam izdajnik. Izdajnik sam jer sam vratio Srbiju na Kosovo, i Kurti me zbog toga napada. Izdajnik sam jer nisam dozvolio da nam policija na severu bude većinski albanska. Izdajnik sam što nisam prihvatio Tačku 14 Briselskog sporazuma da Kosovo uđe u UN. Izdajnik sam, iako nisam ja prebacio rešavanje kosovskog pitanja iz UN u EU 2009. godine. Izdajnik sam, iako nisam ja postavio pitanje 2010. na onako šeprtljast i idiotski način o legitimnosti kosovske nezavisnosti kao što su drugi postavili. Izdajnik sam, iako nisam ja postavio granicu na Jarinju i Brnjaku 2011. godine, nego neko drugi. Dakle, u čemu se sastoji izdaja osim u njihovoj halabuci i vici?
Kako razumete poruku Dmitrija Medvedeva da je neophodno poštovanje Rezolucije 1244 kad se istovremeno i kaže da će se poštovati dogovor Beograda i Prištine?
— Suština je da dogovor treba da postignu oni koji moraju da urede svoju budućnost. Dogovor u kome niko ne bi bio srećan do kraja. Ali, tog dogovora nema i neće ga ni biti. Srpske nežne uši bi volele da uvek čuju ono što im se sviđa, iako to nije blizu realnosti. Ali, nije u tome problem. Problem je što Albanci ne žele da čuju ništa što je stvarni kompromis. I konačno, sve što se danas Srbiji nudi sa Zapada nije nikakav kompromis.
Rekli ste javno da Srbija nema nikakvu ponudu sa Zapada za Kosovo...
— Angela Merkel je, da budem iskren, bila prema Srbiji fer tokom jednog razgovora u Davosu. Ona mi je otvoreno rekla: „Mi, Aleksandre, ne možemo da prihvatimo podele, razgraničenja, novo utvrđivanje granica...“ Ja sam joj pre toga rekao da granice nisu utvrđene. Za nas je granica jedna, za Berlin je druga. Za Rusiju je granica jedna, za Ameriku je druga. Za Kinu je jedna, za Francusku je druga. Za Španiju je jedna, za Britaniju je druga... I kažem im, dajte da to utvrdimo!
I, šta vam odgovaraju?
— Kažu: „Ne može! Kosovo je nezavisno u celini teritorije, ali razumemo vaš problem, i u ovom trenutku nemamo mnogo toga da ponudimo“.
Dakle, može sve, ali moramo da priznamo Kosovo?
— Meni je savest mirna jer se borim za svoj narod. Nijednu odluku nismo doneli pod pritiskom. Nisam puštao teroriste iz zatvora niti sam odustajao od obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja. Vodili smo politiku kao slobodna i nezavisna zemlja, i to ćemo nastaviti. Problem je što druga strana zna da hoće nezavisno Kosovo, a mi često samo znamo šta nećemo, ali ne i šta hoćemo. Voleli bismo negde da ucrtamo kao svoj i Kačanik, u kome nema nijednog Srbina, a to je najznačajnije mesto za regrutaciju tzv. Islamske države u Evropi. Ucrtali bismo ga kao svoje, iako ni u perspektivi nijedan Srbin neće poželeti da živi tamo i nikome ništa ne znači. Samo se mnogi prave da nam je i Kačanik mnogo važan i da ne mogu da izgovore ovu jeres koju ja izgovaram.
Dolaze sad razni svetski emisari da pokušaju da vas ubede u rešenje za Kosovo? Može li doći do promene formata pregovora i organizovanja neke međunarodne konferencije kako bi se došlo do rešenja?
— Plašim se međunarodnih konferencija, ali kada bi do toga došlo, morale bi da učestvuju sve velike svetske sile. Zalažem se za to da razgovaramo sa Albancima i da pokušamo da dođemo do kompromisa. Očigledno da je to teško. Čujemo sad i laži o trovanju Albanaca posle izbora na Kosovu. Insistiraću na istrazi o tom navodnom trovanju. Posle svaka tri dana ću im ponoviti pitanje: završiste li istragu? A naravno da su se neki razboleli zbog pobede Srpske liste, koja neće da se odrekne srpskog imena i prezimena.
Imate li mehanizme da zaštitite srpski narod na Kosovu?
— Uvek ćemo imati snage da zaštitimo Srbe od pogroma i od onoga što su doživeli devedesetih i 2004. godine. Ozbiljan sam kad to govorim, ne zato što imam neke planove ili pretim. Ali, nećemo dozvoliti da nam neko ubija i proteruje narod. Ne možemo više dopustiti da se neko iživljava nad našim narodom.
Spekuliše se danas po medijima i da Rusija kontroliše i vlast i opoziciju u Srbiji?
— Možda bi donelo glasove da kažem da je to tako, ali nije. Srbija vodi svoju politiku, i zahvalan sam Rusiji što to poštuje. A zahvalan sam i drugima u svetu koji to poštuju. Mnogima će uvek smetati vinjak koji prodajemo u Rusiji i gas koji uvozimo. Sve će im smetati. A šta hoće, da kupimo duplo skuplji gas da bismo bili protiv Rusa? E, ne pada mi na pamet! Mogu da me smene, ali to se neće desiti.
Jeste li zadovoljni konkretnim dogovorima sa premijerom Medvedevom?
— Poseta je prošla mnogo bolje nego što smo i sami očekivali. Dometi posete mnogo su veći. Potvrdili smo saradnju, iskreno prijateljstvo i najviši stepen poverenja koji imamo jedni u druge. Dogovorili smo mnogo konkretnih projekata. Od proširenja skladišta gasa u Banatskom dvoru do rekonstrukcije pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom koja bi trebalo da počne na proleće, a Rusi ne kasne sa rokovima. To je posao kao izgradnja pruge Beograd—Bar. Mnoge projekte ćemo uključiti i u Nacionalni investicioni plan, koji bi trebalo da usvojimo petog ili šestog decembra, kad se usvoji i budžet. To predstavlja dubinsko podizanje standarda u Srbiji. Izdvojićemo deset milijardi u narednih četiri ili pet godina. Cilj je da uvedemo vodovod i kanalizaciju u svaku opštinu i da pokušamo gas da proširimo svuda.
Ceo intervju možete pogledati u video-prilogu.
