Tek što je američki predsednik Donald Tramp pohvalio sporazum SAD sa Turskom o severu Sirije kao „veliki dan za civilizaciju“, euforija Bele kuće naišla je na hladan tuš Turaka koji su odbili da taj dogovor nazovu prekidom vatre.
Samo nekoliko sati kasnije usledili su vazdušni i artiljerijski napadi na severu Sirije, a Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima optužile su Ankaru za kršenje primirja.
I u Vašingtonu i na Bliskom istoku osećaju da ovo primirje nije pravi dogovor. Ono ističe u utorak, 22. oktobra, istog dana kada će se predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastati u Sočiju da razgovaraju o budućnosti Sirije. Jedna stvar je prilično jasna: tada će svet saznati pravi dogovor o tome kakva će biti budućnost ovog nestabilnog regiona, piše Si-En-En.
Jasno je, takođe, da će budućnost u velikoj meri odrediti ruski predsednik. Time što je Trampova administracija napustila Kurde i zapravo dala zeleno svetlo Turskoj za invaziju na severu Sirije, Bela kuća se sama isključila iz sirijske jednačine. Bilo to dobro ili loše, Putin je sada vlasnik tamošnjeg vojnog i političkog nereda.
Ali za razliku od grozničavih napora Trampove administracije da diplomatijom u zadnji čas pokuša da okonča krvoproliće kojem je sama doprinela, stiče se utisak da je Putin čovek koji ima plan.
Rusija je odmah počela pregovore sa Kurdima i glavnim saveznikom, Asadovom vladom, brzo postigavši dogovor kojim sirijska vojska može da uđe u kurdske oblasti gde Damask nije bio prisutan godinama. Moskva je brzo poslala i svoju vojsku da služi kao tampon zona između Turaka i kurdskih i sirijskih snaga.
Moskva svojom novom vodećom ulogom izgleda da je razumela svu opasnost situacije.
Dakle, zaključuje Si-En-En, Trampova Bela kuća nikad neće moći da pokuša i pronađe rešenje za haotičnu situaciju na severoistoku Sirije, a ako bilo ikakvog dogovora i bude, njega će u utorak u Sočiju postići Putin i Erdogan, pod svojim uslovima.
