U ratnom dnevniku 8. crnogorske brigade za dan 19. oktobra 1944. ostalo je zapisano:
„Devetnaesti oktobar, četvrtak, vreme kišno. Neprijatelj se nalazi na istim položajima i sa Bežanijske kose stalno tuče u naše položaje artiljerijom. Naša artiljerija tuče Terazije i Kalemegdan. Borba u gradu stalno besni. Prvi bataljon je izbio na Terazije, a Četvrti sa jednim odeljenjem, zajedno sa Prvom proleterskom, napreduje prema ’Albaniji‘. Oko 21 sat, zavijorila se trobojka sa petokrakom“.
Pripadnici 8. crnogorske brigade, zajedno sa borcima 1. proleterske zaista i jesu prvi došli do najviše zgrade u Beogradu i zauzimali su je, uz teške borbe, sprat po sprat i prostoriju po prostoriju. Nemačka vojska je držala palatu „Albanija“, zajedno sa hotelom „Moskva“ i Terazijama, Knez Mihailovom ulicom i Kalemegdanom kao deo „Tvrđave Beograd“.
Osvajanje „Albanije“ završilo se upravo onako kako je opisano u ratnom dnevniku 8. crnogorske — borac ove brigade, Miladin Petrović, istakao je jugoslovensku trobojku sa petokrakom na vrhu zgrade.
Ovaj čin nosio je sobom određenu simboliku, kaže istoričar Dejan Ristić. Prilikom planiranja Beogradske operacije, sovjetsko i rukovodstvo jugoslovenskih partizana saglasili su se da jugoslovenske trupe označe početak i kraj borbi za Beograd.
„Tu su Sovjeti u potpunosti izašli u susret našim zahtevima i našim očekivanjima, te je tako na palati ’Albanija‘ koja je u to vreme bila najveća i najviša zgrada u Beogradu, bila istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom, što je takođe veoma zanimljivo. Dakle, ne državna zastava Kraljevine Jugoslavije (u to vreme, naša država je kraljevina sve do 29. novembra 1945. godine), već je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom, očigledno želeći da se time nagovesti i budući istorijski tok i razvoj, odnosno da će Jugoslavija biti transformisana iz monarhije u republiku, odnosno u komunističku državu“, naglašava Ristić.
Činovi poput ovog bili su, prema rečima našeg sagovornika, tipični za oružane sukobe u 20. veku.
„Velike prestonice su oslobađane, a sam čin okončanja te borbe bio je označavan postavljanjem državne ili neke druge zastave, nekog drugog obeležja na najvažnije ili najviše zdanje. Setimo se sovjetske zastave na Rajhstagu u maju 1945, ili krsta u Parizu, kada je De Gol došao. Dakle, čitav niz simboličkih gestova tipičih za Evropu toga vremena. U našem slučaju, primenjeno je nešto što je bilo potpuno očekivano i razumljivo, a to je da se kraj bitke za Beograd označi isticanjem jugoslovenske zastave“, kaže Ristić.
