Da će pomeriti neke granice, bilo je jasno već iz činjenice da u Evropi, na koju je bio red da organizuje ovaj višednevni skup, niko drugi nije mogao da ga organizuje u punom kapacitetu.
U konkurenciji za organizatora bile su Belgija i Ukrajina. Ukrajina je, naravno, otpala zbog stanja u toj zemlji, a Belgija nije mogla za isti sto da stavi suprotstavljene strane. Srbija je, praktično, demonstrirala svoju političku neutralnost na najbolji način, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Beograd spojio nespojivo
„Nama su četiri dana u Beogradu sedeli u istoj sali i Sirija, i Iran, i Turska, i Izrael, i Jordan. Sedeli su i Indija i Pakistan i imali seriju bilateralnih razgovora na svoje probleme i na svoje teme. Sedela je i Zapadna Evropa, i EU, i Rusija uprkos sankcijama. Sedeli su jedni prema drugima. Sedeli su i Iran, i Saudijska Arabija, i Katar, i Emirati i imali bilateralne susrete“, slikovito je objasnio sagovornik Sputnjika.
Nekadašnji diplomata, međutim, ukazuje da je osim afirmacije naše spoljne politike, skup značio i afirmaciju poštovanja međunarodnog prava i uloga parlamenata i država u tome.
„Videla se tendencija velikog broja zemalja, pogotovo onih koje nisu vezane za neke centre moći i njihov interes da se svetski poredak vrati na svoje mesto, gde važe međunarodno pravo i neki principi i pravila, gde važi Povelja UN. Bila je vidljiva briga malih zemalja za sopstvene sudbine u ovom ludom svetu gde pravila igre ne važe, a politika sile dominira nad pravom, principima i normama“, ocenio je Milivojević.
Reafirmacija vladavine prava
On smatra da je iz svega toga što je bilo prisutno na konferenciji vidno da se svet menja ubrzanim tokom. Ne radi se, kako kaže, samo o multipolarizmu, već o jednom globalnom trendu, gde zemlje traže mogućnost da iskažu i zaštite svoje interese kroz vladavinu prava, čija je reafirmacija došla do punog izražaja.
„Svi susreti do kojih je došlo, praktično će biti u funkciji toga i doprineće nekoj promeni. Suština cele priče je u tome što su ovde bili predstavnici vladajućih stranaka, dakle, kreatori politika u sopstvenim državama, jer vlade proizilaze iz parlamenta, odnosno parlamentarne većine i ta vrsta uticaja nema cenu. U svakom slučaju je ovo impuls vraćanju tog međunarodnog poretka, vraćanju opšteg interesa na račun pojedinačnog, vraćanju vladavine prava u odnosu na silu“, mišljenje je ovog diplomate.
Na pitanje da li se Beograd na ovom skupu opet profilisao kao lider nekog trećeg bloka, trećeg sveta koji ima potrebu za zaštitom sopstvenih interesa i u suštini međunarodnog prava, Milivojević odgovara: Upravo tako.
„Ovde je bila i dominacija te ideje i želje onog trećeg sveta koji na neki način robuje današnjoj neistini, da samo nekoliko velikih vlada svetom i da drugo ništa ne postoji. Ovo je upravo bila manifestacija želje i potrebe i afirmacija nečega što dolazi, a to je da će taj treći svet nastojati da svoje mesto definiše i da utiče na globalne odnose ne samo preko ovih mehanizama multilateralizma, nego generalno, po svim linijama i po svim mehanizmima koji mu stoje na raspolaganju“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
