Izložba je svedočanstvo o borbama koje su od 12. do 20. oktobra rame uz rame vodile jugoslovenske partizanske jedinice i Crvena armija. Na fotografijama se mogu videti zagrljeni sovjetski i jugoslovenski vojnici, svečani doček koji su Beograđani priredili oslobodiocima, ali i lica manje poznatih heroja, kao i dece koja se raduju oslobođenju...
Kod panoa na Kalemegdanu zatičemo devedesettrogodišnjeg penzionera Radivoja Petrovića, koji kaže da je ova izložba „za primer svima“.
„Meni su zasuzile oči. Vidite li — na fotografijama nema nijednog čoveka koji nije nasmejan. Došla je sloboda. Sloboda. Međutim, to sad neko nipodaštava. Kažu da možda nije“, kaže starina.
Pradeda Radivoje napominje da nije bio očevidac oslobađanja Beograda, a da je u glavni grad Srbije došao posle rata, i to peške, sa Tare.
Jedna je majka Rusija
Profesorka ruskog jezika Branka Vukoje oduševljena je izložbom, za koju kaže da je postavljena „u odgovarajućem momentu, situaciji i atmosferi“.
„Oslobođenje je oslobođenje. Šta je bilo pre oslobođenja? Bio je užas i nepravda, a oslobođenje je nešto što i sad izaziva kod ljudi, čak i kod mene stare, pozitivne emocije, iako nisam Beograđanka“, kaže ona.
Penzioner Dragomir Ivanović, osamdesetšestogodišnjak koji je rodom iz Berana, dobro pamti Drugi svetski rat.
„Mi majku nemamo, osim jedne — a to je Rusija. Šta drugo da ti pričam? Ko nema majku, nema nikoga. Kakvu mi emociju izaziva izložba? Svakoga bih Rusa držao u njedrima, jer da nije bilo Rusa, da nije bilo Petra Velikog, koji je krenuo protiv velike Turske, ko zna gde bismo mi danas bili. Samo mogu da kažem — živela Rusija“, kaže Dragomir.
Zanimljivo i kineskim turistima
Boris Reber, koji živi u Švajcarskoj, sa suprugom je posetio izložbu. U razgovoru sa reporterom Sputnjika ističe da su ga fotografije jako dirnule.
„Uvek je lepo videti te fotografije, kako su se borili. Majka i deda su mi još uvek ovde i baš sam mojoj ženi pričao da je baka imala 27 godina kada se to dešavalo“, priča on.
Izložba je privukla pažnju i jedne mlade Kineskinje koja je šetala Kalemegdanom.
„Znam ponešto o Drugom svetskom ratu i da su druge zemlje, poput Amerike i Britanije, htele da profitiraju od rata i na patnjama ljudi u drugim zemljama. Fotografije pokazuju haos u tom veoma važnom periodu istorije i kako je grad izgledao u to vreme. Odlične su, čak i za ljude poput mene, koji ne znaju mnogo o istoriji, ali kada vidim ove fotografije mogu osetiti kako je bilo u ratu, razrušenom gradu, među ljudima čiji su životi uništeni. Mogu to osetiti i veoma mi je žao zbog toga“, kaže Kineskinja.
Zajednička, herojska borba
Podsetimo — snage Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije oslobodile su Beograd 20. oktobra 1944. godine. U borbama u Jugoslaviji poginulo je više od 4.000 sovjetskih vojnika, a oko 14.500 ih je ranjeno.
Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije odlikovalo je za iskazanu hrabrost u borbama za Beograd više od 2.000 sovjetskih vojnika i oficira. Trinaestorica su proglašeni Narodnim herojima Jugoslavije.
Sovjetskim ordenima i medaljama odlikovano je 300 vojnika i oficira Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
