Ukrajinski političar je rekao da ne može da otkrije imena stranih partnera koji su vršili pritisak na Kijev, ali je napomenuo da su neki insistirali na tome da sve odluke stupe na snagu pre Nove godine, bez ikakvih preduslova. Prema njegovim rečima, sada je „Zapad već objavio da su nove ukrajinske vlasti pristale na sve“.
Podsetimo, početkom oktobra Ukrajina je na sednici Kontakt grupe potpisala takozvanu „Štajnmajerovu formulu“, kojom se reguliše mehanizam za odobravanje posebnog statusa Donbasa, što je važan korak ka regulisanju konflikta u Ukrajini.
„Formula“ podržava održavanje izbora na teritoriji koju Kijev ne kontroliše po ukrajinskom zakonu, nakon čega će na snagu stupiti zakon o specijalnom statusu Donbasa, ako posmatrači OEBS-a konstatuju da su izbori održani po standardima OEBS-a.
Međutim, taj pristanak Kijeva izazvao je akcije protesta širom Ukrajine, a predsednik Ukrajine je promenio ploču, pa je izneo i uslove o realizaciji „Štanmajerove formule“. Prema rečima Zelenskog, uvođenju „formule“ u zakon o specijalnom statusu Donbasa trebalo bi da prethodi sastanak u normadijskom formatu i postizanje sporazuma o okončanju rata.
Kijev (ne)spreman
Ranije je Darja Olifer, portparolka predstavnika Kijeva u Kontakt grupi za Donbas Leonida Kučme, izjavila da je Kijev spreman da ispuni politički deo Minskih sporazuma, tek nakon raspuštanja samoproglašenih DNR i LNR i povlačenja snaga duž čitave linije razdvajanja.
Kremlj ističe da je ideja Kijeva da se rasformiraju Donjecka i Luganska narodna republika neočekivana za sve učesnike „normandijske četvorke“ i da za sada nije jasno da li to označava udaljavanje od Minskog sporazuma ili odbijanje Kijeva da izvrši preuzete obaveze.
Politikolog Ivan Mezjuho smatra da Kijev nije spreman da ispuni postignute dogovore.
„Kijev nije spreman da ispuni Minske sporazume i dogovore u okviru ’Štajnmajerove formule‘. Drugim rečima, Vladimir Zelenski i njegov tim nisu spremni da idu ka miru na istoku zemlje. Faktički, mi vidimo nastavak politike njegovog prethodnika Petra Porošenka, ali u nekoj lakšoj verziji. Zelenski i njegov tim su se uplašili protesta radikala“, rekao je Mezjuho za Sputnjik.
Potpredsednik Fonda za razvoj savremene diplomatije Dmitrij Perlin smatra da Kijev takvim izjavama pokušava da sakrije svoje slabosti.
„Ukrajina ide iz krajnosti u krajnost. Dok je Porošenko bio na vlasti, čas su postavljali ultimatume, čas su potpisivali sporazume, čas objavljivali rat, a Zelenski je u procesu stalnog priklanjanja jednoj ili drugoj strani. Ta izjava govori o tome da oni ne mogu da ispune prvi deo Minskih sporazuma i na taj način pokušavaju da sakriju svoju slabost, kada je reč o kontroli radikala“, uveren je Perlin.
Pritisak Zapada
Politikolog Semjon Uralov optužbe bivšeg predsednika ukrajinske Rade Andreja Parubija na račun predsednika te zemlje tumači kao „element političke igre“, jer, kako objašnjava, Parubij sada predstavlja bivšu vlast, koja zajedno sa bivšim predsednikom Petrom Porošenkom i određenim brojem ljudi pokušava da zauzme takav nacionalno-patriotski radikalni stav. Stoga, kako dodaje, sada pokušavaju da prikažu Zelenskog kao osobu koja pravi ustupke Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici.
„To jest, prvi aspekt je element igre. Drugi aspekt je u vezi sa činjenicom da zaista nova ukrajinska Vlada ne želi da ispuni preuzete obaveze prema sporazumima iz Minska, ali ne zna kako da se izvuče iz tih obaveza. A Parubij, jednostavno, to koristi za svoje političke interese“, kaže Uralov.
Narodni deputat i ukrajinski političar Vladimir Olejnik ne slaže se sa konstatacijom bivšeg predsednika ukrajinske Rade da se tim Zelenskog nalazi pod pritiskom Zapada i da će zbog toga zakoni o amnestiji biti doneseni brzo.
„Teško mi je da se složim sa Parubijevim, a dobro ga poznajem... Zašto se ne slažem? Pa, potpisali su Minske sporazume. Garanti su bili Francuska, Nemačka i Rusija. U samim sporazumima iz Minska piše da se ne usvaja zakon o amnestiji, nego da treba da se potpiše već usvojeni zakon. Lično sam glasao za njega 16. septembra 2014. godine. Kriv je sam Porubij, zato što usvojeni zakon Ukrajine nije predao na potpis tadašnjem predsedniku Porošenku. Potom Evropljani govore: ’Ljudi, od nas tražite sankcije, pa rešavajte problem koji ste vi potpisali, obezbedite mir na Donbasu‘. Stoga je pritisak Evropljana logičan i ne spada u kategoriju mešanja u unutrašnje stvari Ukrajine“, kaže Olejnik.
Štaviše, napominje Olejnik, sporazumi već imaju status međunarodne vladavine zakona — usvojena je odgovarajuća rezolucija UN i nju treba ispuniti.
Odakle vetar duva?
„Ali, neće da je ispunjavaju. Postoji li dogovor između Evropljana i Zelenskog o primeni — sumnjam. On kaže da postoji. I u to sumnjam, jer bi bilo potrebno razviti usaglašeni zakon o posebnom statusu. Njega i dalje nema, čak ni nacrta. Moramo već jednom da izradimo zakon o amnestiji. Čujem da pričaju da civilima u Donbasu treba dati amnestiju, a onima koji su držali oružje — ne. Pitam vas — kakvo krivično delo je učinio penzioner, rudar ili učitelj, da bi se primenila amnestija?! Nikakvo. Oni su bili savesni građani Ukrajine, koji su se protivili državnom prevratu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Olejnik dodaje da određenih pritisaka u Ukrajini ima i otkriva odakle duva vetar:
„Radi se o tome da je nemoguće da taj konflikt i dalje bude otvoren, jer ukrajinski narod ne želi tamo da šalje svoju decu. Sa druge strane, zamrznuti sukob, o kome se stalno postavlja pitanje pred Evropljanima, nije inicijativa Evropljana, već Amerikanaca. Partija rata danas ozbiljno utiče na politiku Ukrajine“.
Podsetimo — „Štajnmajerova formula“, koju je formirao Frank Valter Štajnmajer, bivši predsedavajući OEBS-a, bivši ministar spoljnih poslova i aktuelni predsednik Nemačke, definiše mehanizam za donošenje zakona o posebnom postupku lokalne samouprave u određenim delovima Donjecke i Luganske oblasti, privremeno na dan izbora, kao i na stalnoj osnovi, nakon objavljivanja izveštaja OEBS-a o izbornim rezultatima.
