Grci su Prespanskim sporazumom otvorili put Severnoj Makedoniji ka EU, ali su Francuska i Holandija na taj put spustile rampu. Čak i ako se te dve zemlje odobrovolje, tu je i Bugarska sa svojim zahtevima. Parlament u Sofiji izneo je čitav niz zahteva kako bi podržao Skoplje na putu ka Uniji.
Nije istorija nego politika
Iako je činjenica da Bugarska i Severna Makedonija imaju brojna nerešena istorijska pitanja, univerzitetski profesor iz Skoplja, dr Aleksandar Daštevski smatra da se ovde uopšte ne radi o istoriji, već o politici, jer se Bugari, kako kaže, zapravo bave samo onim istorijskim pitanjima koja su povezana politički.
Gost „Sputnjik intervjua“ podseća da je među njima i pitanje porekla revolucionara Goce Delčeva, jer bugarska strana smatra da je on Bugarin, dok Makedonci insistiraju na tome da je Delčev makedonske nacionalnosti.
„Na putu ka EU ni Hrvatska ni Slovenija nisu se bavile istorijom. Ovo je prvi put da su Bugari sami hteli da razgovaraju o istoriji i sada žele da prisvoje sve, a to čine na bazi Prespanskog sporazuma koji je prihvatila naša vlada, a iz koga proizilazi da makedonska nacija ne postoji, pa to sada tvrde i Bugari“, ocenjuje Daštevski.
Odgovornost je na Skoplju
On smatra da najveća odgovornost za aktuelna dešavanja leži na vladi u Skoplju koja je prihvatila Prespanski sporazum, a ne na Bugarskoj koja je, kaže, samo iskoristila ovaj trenutak za rešavanje bilateralnih pitanja.
„Ovakvo delovanje Makedonije — kao da ne postoji makedonska nacionalnost, može da izazove i druga pitanja, poput secesije Zapadne Makedonije. Šta bi nakon toga bio sledeći zahtev? Naime, ako je tako kako Bugarska kaže — ako ne postoji ni Goce Delčev, ako ne postoji niko, ako je ta istorija bugarska, pa onda je to i bugarska zemlja. To je dakle krajnji cilj, a ne istorija“, upozorava Daštevski.
EU izgubila autoritet
Istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Čedomir Antić kaže da je očigledno da ljudi koji stoje na čelu EU, nemaju nikakav autoritet.
„Evropska unija sada mora ozbiljno da razmisli. Ako će terati Makedoniju ovo da radi, onda mora i Hrvatsku da natera da prestane sa tim proslavama svake godine progona naroda nad kojim je izvršen genocid, zajedno sa genocidom nad Jevrejima i Romima. Ali, to naravno oni nikada neće uraditi, zato što, zaboga, EU je takva da u njoj može jedna Bugarska da pravi probleme bilo kome, iako i sama ima mnoštvo problema i nije ih rešila“, kategoričan je Antić.
Prema njegovim rečima, sve ono što je EU do sada učinila na ovim prostorima je jako loše, a dovođenjem Zorana Zaeva na vlast u Severnoj Makedoniji, Unija je dozvolila da se prekrše sva pravila.
„Ako je zakon vezan za evropske integracije — može da prođe kako hoćete, jer glasa mašina Zaevljevih ljudi i Albanaca. A onda su napravili referendum koji nema obavezujući karakter i na kome je glasalo 30 odsto ljudi. Pa da li je to tekovina Evropske unije, da li je to demokratija koju treba da očekujemo od EU?“, pita Antić.
Loš znak za Srbiju
U osvrtu na to šta Srbija može da nauči iz primera Severne Makedonije kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Čedomir Antić kaže da je za EU idealan kompromis — da se jedna strana pravi da je mrtva.
„Idealan kompromis je da mi zamolimo Aljbina Kurtija da nam dozvoli da mu za 50 godina platimo 50 milijardi koje navodno dugujemo, a sve ostalo da priznamo — i nezavisnost, i da je on najlepši i najpametniji, i da je Albanija jedinstvena, velika i nedeljiva. Dakle, na to su naterali Makedoniju. Za Srbiju je bio loš znak i Prespanski sporazum i ovo sada sa Bugarskom, jer tu nema sporazuma“, ukazuje istoričar.
Nema kompromisa
Prema njegovim rečima, Goce Delčev je mogao da postane jedinstvo Makedonaca i Bugara.
„Zar nisu Bugari hteli da Makedonci budu deo bugarske nacije? To je jedinstvo ako vi zajedno slavite jednog heroja, zar ne? Ali, Bugari to ne daju, nema kompromisa. Pa hajde da vidimo šta je Makedonija spremna da dâ kao kompromis? Ali, to je nemoguće uraditi ako ste došli na vlast tako što su vas doveli stranci i ako ste prekršili sva pravila. On sada zemlju raskručuje kao na pijaci“, zaključuje Čedomir Antić.
Podsetimo, Bugarska, između ostalog, zahteva da Severna Makedonija započne postupak rehabilitacije žrtava jugoslovenskih represija koje su pogodile one koji su se izjašnjavali kao Bugari. Skoplje takođe treba da odustane od bilo kakve politike koja je usmerena na priznavanje makedonske manjine u Bugarskoj i da ukloni sve natpise na spomenicima kojima se podstiče mržnja prema Bugarskoj, a jedan od ključnih zahteva je i da se građani Severne Makedonije odreknu svog, makedonskog jezika, jer vlada u Sofiji smatra da je ustavni jezik u Severnoj Makedoniji zapravo proizvod evolucije bugarskog jezika i dijalekata tog jezika.
