Čepurin, koji je sedam godina proveo na ambasadorskom mestu u srpskoj prestonici, rekao je da je želeo da iznese „pogled sa strane“ na Srbe, kao i sličnosti i razlike između njih i Rusa.
„Kada sam došao u Srbiju, tražio sam da pročitam nešto o Srbima što nisu pisali Srbi. Našao sam tek nekoliko kratkih misli pisaca poput Dostojevskog i sve su bile pozitivne. Ali želeo sam da pišem kako ja vidim Srbe danas“, rekao je ruski diplomata.
Predstavljajući knjigu bivšeg ambasadora, čije je prvo izdanje objavila kuća „Rusika“, a ovo najnovije kompanija „Novosti“, glavna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić ocenila je da je to knjiga utisaka upravo jednog ambasadora i da bi izgledala sasvim drukčije da ju je, recimo, pisao neki lekar.
„Ovo je knjiga o Srbiji i Srbima, ali je zapravo knjiga o Srbiji i Rusiji, jer Aleksandar Vasiljevič uvek poredi Srbe i Ruse. Mi uvek mislimo da smo jednaki, ali ima trenutaka kad smo različiti. Na primer, za Srbe su heroji gubitnici poput kneza Lazara, dok je kod Rusa drukčije“, navela je Milinčićeva.
Srbi bili i ostali važan narod na Balkanu
Ambasador Čepurin je, govoreći o osobinama Srba, rekao da su oni bili i ostali važan narod na Balkanu.
On je kao drugu značajnu osobinu srpskog naroda izdvojio dostojanstvo i ljubav prema otadžbini, kao i činjenicu da su Srbi oduvek imali vodilje — političare, državnike, istaknute ličnosti. Pravoslavlje je, istakao je, nešto što Srbe zbližava sa Rusima, a još jedna sličnost je da teže snažnim liderima.
Za Srbe je, prema rečima Čepurina, važno i da imaju ideju kojoj teže, a inat je jedna od karakternih osobina koju je teško prevesti na druge jezike, ali im je, kako je primetio, omogućila da prođu stotine godine iskušenja i sačuvaju svoj identitet.
Uz ocenu da je knjiga „pogled velikog na malog“, Milinčićeva je podsetila da Srbe često zovu „mali Rusi“, ali da to ne doživljava kao uvredu jer bi Srbi i hteli to da budu.
„Neki smatraju da su Srbi ljudi s ruskom dušom i italijanskim temperamentom“, dodao je Čepurin.
Razgovor s američkim ambasadorom
Ambasador je ispričao i niz anegdota iz vremena svog službovanja, ističući da su mu često zadavali pitanja vezana za oružje, dodajući uz osmeh da očekuje i da ga Ljubinka Milinčić pita i sada nešto slično.
Pitanje je, međutim, glasilo: „Da li bi se Rusija uključila u rat ako bi NATO, ne daj bože, opet krenuo da bombarduje Srbiju“.
„Sada je to apsolutno nemoguće jer kad je Rusija jaka, to je takođe bolje za Srbe“, odgovorio je Čepurin.
Bivši ambasador je prepričao i razgovor koji je svojevremeno vodio sa bivšim američkim ambasadorom Majklom Kirbijem, koji mu je prilikom jednog susreta – a obojica tek što su došli u Beograd, rekao kako Srbi vole Ruse. „A što nas ne bi voleli“, uzvratio mu je Čepurin, a kad je Kirbi konstatovao da Srbi ne vole Amerikance, odgovorio je: „A što da vas vole“.
Ispričao je i epizodu iz filma koji je američki režiser Oliver Stoun snimio o Vladimiru Putinu, vezanu za žrtve u Drugom svetskom ratu. Kada je Stoun rekao Putinu da su se Sovjeti borili „do poslednje pare“, Putin ga je ispravio i rekao da Rusi kažu „do poslednje kapi krvi“.
„Mislim da i Rusi i Srbi kažu isto“, primetio je Čepurin.
Doprinos Save Raguzinskog
Ruski diplomata je podsetio i na neke Srbe koji su dali doprinos jačanju Rusije, među kojima je i Sava Raguzinski, koji je Petru Prvom poklonio pradedu Puškina, a takođe davne 1727. povukao i granicu između Ruske imperije i Kine koja je i do danas takva.
„Stigao je do malog grada Kjahte, a jedina Srpkinja koja je posle 300 godina došla u taj grad bila je upravo Ljubinka“, rekao je Čepurin.
Prisetio se i još jednog važnog Rusa srpskog porekla, vajara Jevgenija Vučićevića, koji je, između ostalog, koautor čuvenog spomenika u Volgogradu, bivšem Staljingradu, „Majka Domovina zove“, kao i mnogih drugih spomenika.
Govoreći o predstojećoj poseti premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji povodom obeležavanja 75. godišnjice oslobođenja Beograda, Čepurin je istakao da je to važna poseta, ali da je najvažnija bila u januaru kada je ovde dolazio predsednik Rusije Vladimir Putin.
„Naši odnosi iz godine u godinu jačaju, a treba ih i dalje razvijati, posebno na ekonomskom planu. Treba tražiti načine da jačamo ekonomske veze a sada smo u poziciji da narednih desetak godina aktivno radimo na ekonomskom rastu“, naglasio je na kraju Čepurin uz poruku: „Radićemo tako da Srbi imaju zbog čega da vole Ruse i da Rusi vole Srbe.“
