Novi helikopteri stigli su iz ruskog grada Kazanja, gde se nalazi jedan od najvećih ruskih vazduhoplovnih zavoda — Kazanjski zavod helikoptera (KVZ), koji je proizvođač svih helikoptera Mi-8 i Mi-17 u naoružanju Vojske Srbije.
Izvori Sputnjika navode da bi u narednom periodu trebalo da stignu još jedan Mi-17V5 i još četiri nova desantno-jurišna helikoptera Mi-35M, koje Srbija nabavlja od Rusije.
Vojska Srbija na taj način nastavlja ozbiljan proces revitalizacije svoje flote helikoptera koja četvrt veka, od 1991. do 2016. godine, nije dobila nijednu novu letelicu, sve do pre tri godine kada je Rusija isporučila Beogradu dva helikoptera Mi-17.
„Stigla su nam još dva višenamenska vojno-transportna helikoptera Mi-17, iste varijante kao ona dva koje su RV i PVO primili 2016. godine, ali ne i potpuno identična. Akcenat je ovog puta na naoružanju, pa novi helikopteri mogu izvršavati široki krug zadataka u uslovima realnih borbenih dejstava. Pored transporta vojnika (24 u sedećem položaju ili 36 padobranaca sa opremom i ličnim naoružanjem), različitog tereta (do četiri tone unutar trupa ili na spoljašnjem nosaču), obavljanja zadataka traganja i spasavanja (može da preveze 12 ranjenika na nosilima sa medicinskom pratnjom), patroliranja i izviđanja, novi helikopteri mogu da pružaju i vatrenu podršku našim snagama, uništavaju živu silu i tehniku protivnika na zemlji ili vodi“, objašnjava za Sputnjik vojni ekspert Svetozar Jokanović.
Taj stručnjak za rusku avijaciju dodaje da su osnovno naoružanje helikoptera Mi-17V5 četiri 20-cevna sačasta lansera B-8V-20 koji koriste nevođena raketna zrna S-8, kalibra 80 milimetara. Mogu da nose i kontejner UPK-23-250 sa dvocevnim topom GŠ-23 kalibra 23 milimetara sa 250 granata i nevođene avio-bombe FAB-100.
Prema njegovim rečima, za zaštitu helikoptera nabavljeni su i dispenzeri IC mamaca. Pored toga, helikopteri će dobiti pancirne ploče koje se mogu postaviti na helikopter.
„Od tri naručena helikoptera jedan je prilagođen zahtevima naših specijalnih snaga, pa umesto već standardne utovarno-istovarne rampe ima klasična vrata na zadnjem delu trupa. U borbenim uslovima sa tim helikopterom omogućen je desant 36 vojnika za svega 15 sekundi!“, ističe Jokanović.
Ekspert navodi i da će ranije kupljena dva Mi-17V5 dobiti naoružanje kakvo imaju i novi helikopteri.
„U narednim godinama možemo očekivati nastavak nabavki helikoptera tog tipa, a s obzirom na mogućnosti nabavljaće se od dva do četiri helikoptera godišnje. Treba očekivati da će se nabaviti optoelektronski sistem za ometanje, koji će pružiti zaštitu helikoptera od IC samonavođenih raketa. U perspektivi se očekuje i integracija domaćeg naoružanja, nešto poput onoga što je ’Jugoimport SDPR‘ već izveo na iračkim helikopterima Mi-17V5 i Mi-171Š. Kod nas će se serijski proizvoditi raketna zrna kalibra 80 milimetara, što nije beznačajno, jer ista koriste naši Mi-17 i Mi-35, kao i MiG-29, a izvozni potencijal je značajan“, objašnjava Jokanović.
Ekspert naglašava da to ne znači da se odustaje od obnavljanja stare, ali dokazano pouzdane tehnike.
„Tu u prvom redu mislim na remont jedinog preostalog helikoptera Mi-17, koji je vojska preuzela od MUP-a, a koji je ranije koristila eskadrila Službe državne bezbednosti. Iz nepoznatih razloga tokom remonta 2010. godine sa tog helikoptera su skinuti oklop i naoružanje i njegova uloga je svedena na isključivo transportnu ulogu. Sada će se to promeniti, ali ono što je još značajnije jesu razgovori koji se vode sa predstavnicima ’Helikoptera Rusije‘ o mogućnosti produženja veka upotrebe za određeni broj helikoptera Mi-8T.“
Iako stari helikopteri Mi-8T nemaju meteo radar i drugu sofisticiranu opremu, niti imaju tako snažne motore kao novi Mi17V5, oni još mogu biti vrlo korisni i što je još važnije — za njih RViPVO ima solidan stok rezervnih delova, naglasio je Jokanović.
„Ukoliko bi se postigao dogovor to bi bila značajna vest i za zavod ’Moma Stanojlović‘ iz Batajnice, ali i za zavod ’Orao‘ iz Bijeljine“, zaključio je ekspert.