„Čak i ako ne budemo imali recesiju tokom sledećih 12 do 18 meseci, mislim da je sasvim jasno da ćemo imati znatno slabiju ekonomiju“, izjavio je Zandi.
Po njegovom mišljenju, da bi se izbeglo usporavanje ekonomske aktivnosti, neophodno je da se dogodi više stvari istovremeno, kao na primer da ne dođe do eskalacije u tarifnom ratu između SAD i Kine, da Britanija pronađe rešenje za „bregzit“ i da centralne banke nastave sa svojim monetarnim podsticajima.
„Mislim da su šanse za globalnu recesiju visoke, ekstremno visoke“, rekao je Zandi.
Međutim, drugi ekonomisti su manje zabrinuti zbog recesije, ali dele Zandijevo mišljenje da će rast nastaviti da usporava.
Esvar Prasad, profesor sa Univerziteta Kornel, kaže da je privatna potrošnja potpomogla rast u nekoliko ekonomija sveta, uprkos posrtanju zamajca u drugim sektorima. Ali to, kako naglašava, nije održivo.
„Ne može se računati na to da će potrošači i domaćinstva nastaviti da podstiču rast. Dakle, ključno je osmisliti seriju mera koje će podstaći oživljavanje poslovnog i potrošačkog poverenja i na kraju povećati investicije“, rekao je Prasad za CNBC, preneo je Tanjug.
Međunarodni monetarni fond revidirao je juče projekciju rasta globalne ekonomije, koja će, prema najnovijim procenama, porasti po stopi od 3,0 i 3,4 odsto u 2019. i 2020. godini, respektivno. To je niže u odnosu na projekciju iz jula, kada je za navedene godine prognoziran rast od 3,2 i 3,5 odsto.
