Velika pobeda Srbije u Interpolu

Nota je dostavljena srpskoj ambasadi u Parizu, jer je sedište Interpola u Lionu, rekao je Dačić za Tanjug.

U Čileu je danas počela sednica Generalne skupštine Interpola, na čijem dnevnom redu je bilo i pitanje članstva tzv. Kosova.

Nota je ambasadi Srbije dostavljena nešto pre 15.00 časova.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović napisao je na Tviteru da je aplikacija takozvanog Kosova povučena neposredno pred početak Generalne skupštine Interpola u Santjagu.

Čile nije slao pozivnicu Prištini

Predsednik parlamenta Čilea Ivan Flores Garsija rekao je da njegova država nije poslala posebnu pozivnicu vlastima u Prištini za učešće na godišnjoj Skupštini Interpola koja se ove godine održava u Santjagu, te da je to jutros potvrdio i sa čileanskim ministrom unutrašnjih poslova.

U izjavi koju je dao Tanjugu pre vesti da je Priština nakon što je utvrdila potencijalni broj zemalja koje bi glasale za njen prijem u Interpol, koji je bio na dnevnom redu Generalne skupštine, povukla svoj zahtev za prijem u ovu organizaciju, Garsija navodi da je „Čile uputio pozivnicu Srbiji“, a ne Prištini.

„Čile ostaje pri stavu o podršci teritorijalnom integritetu i Srbiju vidimo kao jedinstvenu zemlju“, rekao je Garsija i dodao da se Čile pridržava međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SB UN.

„Kosovu nije upućen poziv iz Čilea, jer je Čile uvek vodio koherentnu politiku. Ne znam prosto na koji način delegacija Kosova prisustvuje Generalnoj skupštini“, objašnjava Garsija i navodi da su mu i iz vlade i drugih nadležnih organa u Čileu potvrdili da direktan poziv Prištini nije upućen sa ovih adresa.

Komentarišući dijalog Beograda i Prištine i njegovo ponovo pokretanje, Garsija je rekao da je pozicija njegove zemlje uvek bila, bez obzira da li se radi o vlastima u različitim zemljama koje su naklonjene levici ili desnici, da treba insistirati na dijalogu i na mirnom rešavanju kriza i konflikata.

„To je zato što dijalogom mogu da se spreče veće nesreće koje mogu da dovedu do oružanih sukoba, što je nešto najgore što može da se desi“, naglasio je predsednik parlamenta Čilea.

Komentarišući ulogu međunarodnog prava i njegovo tumačenje u rešavanju kosovskog problema, Garsija kaže da mora da se insistira na osnovnim postulatima međunarodnog prava, odnosno prava na autonomiju, teritorijalni integritet i nezavisnost država.

„To znači da druge zemlje ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja, osim ukoliko ne dođe do kršenja osnovnih ljudskih prava. Dakle, danas u svetu imamo dva tasa koja su podjednako važna, s jedne strane međunarodno pravo, a sa druge, jako važnu stvar, a to je poštovanje osnovnih ljudskih prava“, zaključio je Garsija.