U intervjuu za list „Moskovski komsomolec“, zamenik komandanta Kosmičkih snaga Rusije, general-major Igor Morozov govorio je o planovima za puštanje u pogon novih radarskih sistema za upozorenje na raketni napad na Rusiju.
Stanice se grade na severu Rusije, u blizini Murmanska i Vorkute. Datum završetka radova je predviđen za 2022. godinu. Još jedan moćni radar biće izgrađen na Krimu 2024. godine. Pročitajte o kakvom sistemu je reč i šta on može.
Sve rakete lete ka Moskvi
Treba poći od toga da sistem za rano upozorenje od raketnog napada postoji samo u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok se u Kini tek pravi. I u Rusiji, i u SAD, proces stvaranja sistema za rano upozorenje započet je još šezdesetih godina prošlog veka. Glavni zadaci tog sistema su otkrivanje lansiranja balističkih raketa od strane mogućih strateških protivnika, određivanje stepena pretnje i obaveštavanje rukovodstva države i komande strateških snaga o raketnom napadu.
Za otkrivanje lansiranih raketa koriste se veštački sateliti, ojačani odgovarajućim optičkim senzorima koji detektuju temperaturu koja se stvara prilikom izbacivanja gasa iz raketnog motora tokom lansiranja balističkog projektila. Na osnovu tih podataka određuju se približna putanja i domet leta i donose se prvi zaključci o nivou pretnje.
Nakon toga, aktiviraju se radari za rano upozorenje, koji detektuju bilo koji leteći objekat na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Takav radar može da prepozna i različite delove rakete — bojeve glave, elemente konstrukcije i u skladu sa tim može pratiti i razdvajanje bojevih glava po svojim trajektorijama u slučaju primene interkontinentalne rakete sa individualnim navođenjem. U slučaju Rusije, informacije o svim detektovanim telima šalju se sa radara u jedinstveni komandni centar kosmičkih snaga, kao i štabu teritorijalnog sistema protivraketne odbrane A-235, koji je odgovoran za odbranu Moskve i centralnog regiona.
Upravo tu se nalaze svi komandni punktovi i štabovi kako strateških snaga, tako i svih oružanih snaga zemlje. Osnovni zadatak sistema protivraketne odbrane je zaštita komandnih punktova do momenta donošenja rešenja o uzvratnom nuklearnom udaru. Glavni cilj je odbijanje ograničenog raketnog napada.
Ruski sistem za rano upozorenje je poslednjih godina detektovao sva lansiranja meteoroloških raketa na severu Evrope, kao i testiranja severnokorejskih raketa na Dalekom istoku i izraelskih raketa u Sredozemnom moru.
Stvaramo radar. Brzo.
Osnovu nadzemnog dela sistema za upozorenje na raketni napad čini nekoliko velikih radara serije „Voronjež“, koji spadaju u radare visoke mobilnosti. Iza tog termina nalazi se takva konstrukcija koja omogućava da se relativno brzo, za nekoliko godina, instalira radar na bilo kojoj ravnoj površini. Zašto je to dobro? Zato što je ranije, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, svaki radarski sistem za upozorenje predstavljao temeljnu konstrukciju napravljenu od betona i čelika, čija je izgradnja trajala znatno duže.
U seriji radara 77JA6 „ Voronjež“ razvijeni su i postavljeni radari tri tipa: RLS „Voronjež-M“ u metarskom rasponu talasnih dužina, radar 77JA6-DM „Voronjež-DM“, koji radi u decimetarskom rasponu, i radar povišene snage „77JA6-VP“ „Voronjež-VP“.
To je omogućilo da se za svega nekoliko godina reši pitanje kompletne zamene sistema za upozorenje na raketni napad i kontrole kosmičkog prostora novim savremenim radarima. SAD, Kina, Iran, Severna Koreja, Evropa, Izrael, Pakistan, Indija — sve te zone koje su predstavljale opasnost od raketnog udara bile su „zatvorene“ radarima za manje od dest godina. Naravno, ovde se ne govori o državama koje imaju nameru da napadnu Rusiju, već da je zarad nacionalne bezbednosti neophodno obratiti pažnju na sve države koje raspolažu strateškim balističkim raketama.
Radari „Voronjež“ obezbeđuju otkrivanje balističkih ciljeva (raketa, bojevih glava, satelita) na udaljenosti do 6.000 kilometara. Radari vrše praćenje i konstantno merenje koordinata otkrivenih ciljeva, izračunavaju njihove trajektorije i određuju vrstu cilja. Svi radari tipa „Voronjež“ mogu preko modernih digitalnih komunikacionih linija predavati informacije o ciljevima nadređenim štabovima i srodnim sistemima protivvazdušne i protivraketne odbrane.
„Zatvoriti“ Zapad
Izgradnja prvog radara 77JA6 „Voronjež“ počela je u blizini sela Lehtusi u Lenjingradskoj oblasti u maju 2005. godine. Radar „pokriva“ zapadni pravac i kontroliše prostor od Maroka do Špicbergena i istočnu obalu SAD. Jasno je da, u krajnjim delovima vidnog polja, zbog zakrivljenosti zemljine površine, radar detektuje samo ciljeve koji se nalaze na velikoj visini. Taj radar je 2009. korišćen u eksperimentalne svrhe, a 2012. godine su ga ruske kosmičke snage konačno stavile u upotrebu.
Posle prve takve stanice, u upotrebu je stavljeno još šest radara tipa „Voronjež“ u ruskim regionima. U toku je izgradnja novih radara na severu, u blizini Murmanska i Vorkute. Planirano je da se ti radari stave u službu do 2022. godine. Pored toga, doneto je rešenje o izgradnji sličnog radara u blizini Sevastopolja, na mestu bivšeg sovjetskog radara dugog dometa „Dnjepar“, koji se već nekoliko godina ne koristi.
Ovakva savremena mreža radara, izgrađena u poslednjih nekoliko godina, obezbeđuje potpuno „zatvaranje“ prostora oko Rusije i zaštitu od bilo kakvih neočekivanih reketno-kosmičkih iznenađenja. To predstavlja ogroman doprinos u održanju mira i garanciju otkrivanja bilo kakve raketne agresije.
