„Fokus naše današnje rasprave je jačanje međunarodnog prava. Ovde u Srbiji se dobro sećaju do čega može da dovede ignorisanje njegovih osnovnih normi. Pre dvadeset godina, bez odluke Saveta bezbednosti UN, trupe NATO-a su u mirnodopsko vreme u centru Evrope mesecima bombardovali teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, uključujući njen glavni grad, Beograd. Tada su žrtve agresije bili civili“, podsetila je Matvijenkova.
Prema njenim rečima, u proleće 1999. godine tragično se ispoljio proces zamene međunarodnog prava „zakonom sile“. Nakon toga su usledili napadi na Avganistan, Irak i Libiju, kada su čitave države praktično uništene pod vrlo sumnjivim i izmišljenim izgovorima.
„U suštini, ono što se desilo Jugoslaviji i Srbiji je geopolitička katastrofa, čije posledice osećamo i danas. Činjenica da vinovnici ove tragedije nisu osuđeni i da su ostali nekažnjeni, dovele su, faktički, do ozbiljnog podrivanja celokupnog sistema javnog međunarodnog prava i pokrenule lanac događaja, koji su, prvi put posle Drugog svetskog rata, doveli situaciju u svetu do sadašnjeg jadnog stanja — regionalni sukobi, trgovinski ratovi i sankcije“, naglasila je Matvijenkova.
Ona smatra da je potrebno da se zajedničkim naporima vrati na bezuslovno pridržavanje normi međunarodnog prava, „kako bi se osiguralo da centralna uloga UN ni kod koga ne izaziva ni najmanju sumnju“.
„Tek tada će svet postati stabilniji, bezbedniji i prosperitetniji“, rekla je predsednica Saveta Federacije Rusije.
Matvijenkova je navela i da je neprihvatljiva primena sankcija i ograničenja prema parlamentarcima. Rusija u potpunosti podržava napore Interparlamentarne unije u tom pravcu.
„Važan podsticaj za dalji razvoj Interparlamentarne unije i uopšte institucije parlamentarizma mogao bi biti usvajanje Deklaracije IPU o parlamentarnoj diplomatiji, razvijenoj na inicijativu naše zemlje“, zaključila je ona.
