Picula je dodao da je svakako potrebno nastaviti sa radom i reformama unutar naših granica, ali i da EU na Zapadnom Balkanu ponovo aktuelizuje politiku proširenja, kako se ne bi otvorio prostor za druge političke igrače sa istoka.
„U svakom slučaju, iduće proširenje EU, ma kada se ono dogodilo, neće biti bez Crne Gore. Da li će Crna Gora ući sama, da li sa još jednom državom, to je sad otvoreno pitanje, ali ukoliko nastavi ovakav posao, kakav radi 10 godina, onda odista sledeće proširenje neće biti moguće bez Crne Gore“, kazao je Picula.
Kako je rekao, mora se konstatovati dobro obavljen posao koji je Crna Gora odradila do sada, ali se mora i nastaviti sa reformama i radom, jer ukoliko izostane dalji napredak, može doći do ozbiljne frustriranosti.
„Crna Gora ima razrađene procedure, mehanizme za napredovanje prema okončanju pregovora, ali ono što se nije obavilo moraće se obaviti u okolnostima koje neće svaki put biti jednostavne. Ovog trenutka politička scena u Crnoj Gori je polarizovana, postoje ozbiljna neslaganja između vlasti i opozicije oko toga kako dalje. Međutim, evo ja ću sa svojim iskustvom pokušati preovladati taj jaz, kako bi dostigli zajednički cilj — članstvo Crne Gore u EU“, ocenio je Picula.
Komentarišući neučešće crnogorske opozicije u Parlamentu, kazao je da bojkot posle nekog vremena postaje kontraproduktivan i zapravo udaljava od cilja.
„No, za pristup Uniji, pored unutrašnjih, biće potrebni i povoljniji eksterni uslovi. Da politika proširenja postane, ako ne najprioritetnija, ono jedan od prioriteta EU u mandatu koji je počeo. Ali sa druge strane treba primetiti i da postoji serija otvorenih pitanja, što i stoji u poslednjem izveštaju EK o Crnoj Gori, a to je sve ono što obuhvataju pregovaračka poglavlja 23 i 24, dakle jačanje pravne države, nezavisnost pravosuđa, puna sloboda medija, ekonomski prosperitet“, konstatovao je izvestilac.
Upitan smatra li da politika proširenja mora biti izraženija u vreme sve češćih pokušaja destabilizacije našeg regiona, koji nesumnjivo dolaze iz Rusije, Picula je kazao da se sa tom tezom apsolutno slaže i da je ovog trenutka to jedna velika tema, koja izaziva debatu u svim institucijama EU, a reč je, kako je naveo, o kontroli ili sprečavanju uticaja izvan evropskih faktora na političke procese na Zapadnom Balkanu, preneo je Tanjug.
„Mislim da je to jedan od motiva za nešto ozbiljnije pristupanje obnovi politike proširenja, jer zapravo najuticajnije zemlje članice EU videle su da, ako njihovo delovanje oslabi ka ovom regionu, će se otvoriti prostor za neke druge igrače“, poručio je Picula.
Tonino Picula, hrvatski socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu, poručio je za „NOVU M“ i da mu nisu strani problemi Zapadnog Balkana, da poznaje Crnu Goru, te da je novu funkciju izvestioca za tu zemlju preuzeo sa velikom radošću, ali i odgovornošću.
