„Bez obzira na obrazložene predloge brojnih mitropolita da se sada uzdrže od donošenja odluke, Arhijerejski sabor Grčke crkve doneo je odluku u korist priznavanja pravoslavne crkve Ukrajine, pri čemu je, na čudan način, izrazio nadu da će ukrajinska ’autokefalnost‘ moći da ’ojača odnose među autokefalnim crkvama Velike Rusije i Ukrajine‘. Ocenu posledica ove odluke na odnose između Ruske pravoslavne crkve i Grčke crkve daće Sveti sinod Moskovske patrijaršije“, objasnio je Balašov za Sputnjik.
On je istovremeno podsetio da, za razliku od Grčke crkve, čija nadležnost ne pokriva ni celokupnu teritoriju Grčke, Ruska pravoslavna crkva je multinacionalna i nije ograničena na pastorsku brigu samo za vernike koji žive u Rusiji.
„Konkretno, desetine miliona njenih članova su građani Ukrajine. I oni nisu tražili nikakvu autokefalnost“, rekao je on.
Takozvana pravoslavna crkva Ukrajine — nekakanonska struktura, koju ne priznaje svetsko pravoslavlje — formirana je krajem 2018. godine na inicijativu ukrajinskih vlasti i Carigradske patrijaršije, spajanjem dve raskolničke crkve. Nakon što je primila tomos o autokefalnosti od patrijarha Vartolomeja, pravoslavna crkva Ukrajine zapravo se našla u gotovo potpunoj zavisnosti od Carigrada. Do sada nijedna pomesna crkva nije priznala novu strukturu. Jedina kanonska crkva u Ukrajini ostaje Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije.
