Za nedelju dana Generalna skupština Interpola okupiće se u Santijagu, prestonici Čilea. Članovi najveće policijske organizacije na svetu doneće odluke o fundamentalnim pitanjima. Na primer, treba li širiti svoje redove novim članicama.
Među onima koji se već dugo nadaju članstvu u Interpolu je i Priština. To nije prvi put da republika koja je nelegalno proglasila nezavisnost od Srbije pokušava da stupi u ovu policijsku organizaciju. Prošle godine kosovski Albanci su doživeli neuspeh. Nisu dobili neophodne dve trećine glasova članica organizacije, koje je trebalo da pristanu na proširenje Interpola.
Ove godine Priština po peti put pokušava da se učlani u Interpol. I izgleda da će jedan glas biti protiv, ili makar suzdržan, a to će biti glas Češke Republike.
Ranije je Češka važila za pristalicu kosovskih Albanaca i njihove republike. Prag se zalagao u Interpolu za članstvo Kosova. Ipak, izgleda da je ministar unutrašnjih poslova i predsednik socijaldemokrata Jan Hamaček promenio svoj stav. O tome svedoče makar podaci iz čeških medija.
Nedeljnik „Respekt“ prenosi da, suprotno stavu premijera Andreja Babiša i ministra inostranih poslova Tomaša Petričeka, Hamaček namerava da preporuči delegaciji Prezidijuma policije da ne podrži Kosovo u glasanju na Generalnoj skupštini Interpola.
Interesantno je to što je podršku da će Kosovo stupiti u Interpol svom kosovskom kolegi Bedžetu Pacoliju obećao ministar inostranih poslova Češke Tomaš Petriček, tokom junske posete albanskog političara Pragu. Isto obećanje ranije je dao sada već bivšem prištinskom premijeru Ramušu Haradinaju i češki premijer Andrej Babiš.
Drugi put za kratko vreme Kosovo je neprijatno pitanje za vladajuću koaliciju u Češkoj. Sredinom septembra vlada je trebalo da odgovori na izjavu predsednika Miloša Zemana, koji je tokom posete Srbiji predložio Češkoj Republici da povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Za manje od mesec dana nastao je spor o članstvu kosovskih Albanaca u Interpolu.
Šta će proisteći iz Hamačekovog stava? Nije jasno da li će pristalice socijaldemokrata prihvatiti odustajanje od članstva Kosova u Interpolu, ali razumni ljudi u Češkoj će to ceniti. Da li će premijer Babiš uspeti da nagovori ministra policije da se ne izdvaja? Na primer, zarad finansijske pomoći češkoj policiji…
Sputnjik je pitao Stanislava Mackovika, bivšeg poslanika Komunističke partije Češke i Moravske i člana Komiteta za odbranu Doma poslanika, o češkom stavu o glasanju za članstvo Kosova u Interpolu.
„Ne mislim da Kosovo treba da bude glavni problem vladajuće koalicije. Sadašnje rukovodstvo Češke socijaldemokratske partije ’napušta‘ vladu svake dve sedmice. Moguće je da nedostaje deo programa u sedištu partije i da rukovodstvo partije ne zna kada da počne zaista da igra poslednju predstavu. Ako bi socijaldemokrate sada izašle iz sastava vlade, razlog za takav potez verovatno ne bi bili različiti stavovi Petričeka i Hamačeka o članstvu Kosova u Interpolu. To bi bilo licemerno. I ne samo to, Hamaček je gotovo kao dete zahvalan pariskim socijaldemokratama za svoj položaj u partiji. Što se tiče premijera Babiša, njegov odnos prema tom problemu može da se razvija u skladu s izrekom da samo budale ne menjaju svoje mišljenje“, navodi češki političar.
Mackovik se nije ustručavao u iskazivanju svog mišljenja o Kosovu.
„Važno je razumeti da je Kosovo država koja je nastala na osnovu narušavanja međunarodnog prava. Kosovo je država koja je na silu odvojena od Srbije. Istovremeno, slučaj Kosova predstavlja primer dvojnog standarda zapadnih vrednosti. Ako to odgovara Beloj kući ili briselskoj birokratskoj hobotnici, zakoni moraju biti promenjeni u skladu s potrebama. Mejnstrim mediji takozvanog slobodnog sveta nabijaju ljudima u glave svoju istinu — ono što ljudi treba da misle“, navodi Mackovik.
Zapadu, kako ocenjuje političar, uopšte ne smetaju ni kosovski narko-karteli, ni trgovina zasnovana na prevozu migranata. Članstvo Kosova u Interpolu podržaće oni kojima je svejedno po kakvoj se ceni ta država pojavila na svetu. Ministar Petriček je, kaže Mackovik, evrofanatik u češkoj spoljnoj politici, od kog se ne može očekivati diplomatski pristup.
„On još nikada nije u spoljnoj politici preduzeo ništa diplomatsko ili razumno. Od 1990. godine do danas pojavilo se veoma malo članova vlade koji se drže sopstvenih pogleda na spoljnu politiku. Za svet je bezbedniji veštački podeljeni Balkan“, smatra Mackovik.
Političar smatra da je podrška Kosovu pojedinim političarima važna kako zbog političkih, tako i zbog finansijskih motiva.
„Zapad podržava Kosovo ne samo radi očuvanja uticaja u regionu, nego i zbog biznisa brojnih uticajnih pionira dvojnih standarda. Kompanija ’Olbrajt kapital menadžment‘, koja je pripadala bivšoj državnoj sekretarki SAD Madlin Olbrajt, učestvovala je 2012. godine u privatizaciji kosovskog ’Telekoma‘. Neki izvori navode da je Olbrajtova 2014. zaradila 20 miliona evra na prodaji udela u kosovskoj telekomunikacionoj kompaniji ’Ipko‘. Zahvaljujući podršci prijatelja sa Zapada, bivši lider OVK postao je premijer i predsednik. Kako se kaže, ’tuđa muka ne boli‘“, kaže Mackovik.
Prema njegovim rečima, ta tema je tabu za većinu „objektivnih“ reportera, kao i za one koji održavaju evroatlantske veze u politici. Niko nije pitao bivšu državnu sekretarku o privatizaciji i profitu koji ne bi dobila da Jugoslavija nije bila izložena „humanitarnom bombardovanju“.
„Rat je samo biznis za mnoge zapadne političare. A još ima dovoljno ljudi koji ne žele da prihvate tu činjenicu“, zaključuje Stanislav Mackovik.
