Moguće imenovanje prvog zamenika američkog državnog sekretara Džona Salivana za ambasadora u Rusiji daje slabu nadu da će Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju biti preispitan ili modernizovan, smatra ruski politikolog Sergej Mihajlov.
Prema rečima eksperta, od Salivana se, međutim, ne mogu očekivati samostalne i prodorne odluke: on će delovati prema uputstvima predsednika SAD Donalda Trampa.
Agencija „Blumberg“ je ranije, pozivajući se na dobro obavešteni izvor, saopštila da će Tramp imenovati Salivana za ambasadora SAD u Rusiji.
„Salivan je kadar Stejt departmenta, za razliku od bivšeg ambasadora SAD u Rusiji Džona Hantsmana, koji je bio imenovan po političkoj liniji. Salivan je bio prvi zamenik i prethodnom državnom sekretaru Reksu Tilersonu i sadašnjem Majku Pompeu. Pošto je tokom ovih godina Stejt department preživeo velike organizacione potrese, može se reži da je Salivan na svojoj dužnosti pokazao veštinu preživljavanja u tim složenim političkim uslovima. To govori da je Salivan izvršilac, u ovom slučaju — naredbi Trampa. Dok je Hantsman pretendovao na nekakvu samostalnost u svojim dejstvima, Salivan će, verovatno, biti izvršilac Trampovih naredbi, lojalniji Trampu od Hantsmana“, smatra Mihajlov.
Prema njegovom mišljenju, ako američki ambasador u Rusiji bude Salivan, čovek sa znatnom radnom biografijom i dobrim kontaktima i vezama u Stejt departmentu, on može temu Rusije da učini važnijom upravo u okviru Stejt departmenta.
„Moguće je da Vašington shvata da se približava rok isticanja jednog od najvažnijih preostalih bilateralnih sporazuma (o strateškom ofanzivnom naoružanju) i da s tim nešto treba učiniti: ili treba nastaviti pregovore, ili početi kampanju za diskreditaciju sporazuma, kao što su SAD učinile sa Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Potrebni su nekakvi pomaci. Moguće imenovanje tako visoko rangiranog diplomate daje slabu nadu da SAD žele da preispitaju taj sporazum, da se ponovo dogovore pod novim uslovima, da modernizuju njegove uslove, a za to je potrebno aktivno učešće diplomatije“, zaključio je politikolog.
On smatra da, ipak, ne treba očekivati velike promene u rusko-američkim odnosima.
„Sve zavisi od toga kakve će naredbe Salivan dobijati od Donalda Trampa. I prema Rusiji će on sprovoditi Trampovu politiku. Ipak, nerealno je očekivati od samog Trampa nekakve napredne inicijative godinu dana pre izbora. Sâm Salivan teško da će davati bilo kakve inicijative, a čak i ako bude, teško da će od toga nešto biti. Zbog toga mislim da neće biti nikakvih kardinalnih promena“, naveo je Mihajlov.
Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju, potpisan 2010. godine, jedini je preostali važeći sporazum Rusije i SAD o ograničenju naoružanja. On ističe u februaru 2021. godine, a Vašington do sada nije saopštio da li namerava da ga produži.
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je rekao da je mala verovatnoća da će taj sporazum biti produžen, jer ima nedostatke. Rusija je saopštila da je spremna da to razmotri.
