Handke je u intrevjuu za „Novosti“, samo par sati nakon što je saznao da je dobitnik ovog velikog priznanja, ispričao da je prvo što je potom uradio bilo da je ogrnuo sako i izašao u svoju redovnu šetnju šumom pored kuće u kojoj živi.
Sa sobom je, kaže, poneo i sve svoje misli.
Mobilni telefon ne koristi.
U prvi mah se činilo da Handke želi da odloži poziv novinara „Novosti“ za sutra.
„Možemo li da se čujemo, sutra, molim vas, preumoran sam“, rekao je Handke, a kada je shvatio da poziv dolazi od srpskog novinara, pisac se predomislio.
Upitan kako se oseća u tom trenutku, Handke je rekao da je veoma zahvalan ne samo zbog nagrade, već i zbog njegove majke, zbor prirode i njegovog rada.
„Fantastično je“, odgovorio je.
Na opasku da je smatrao da nikada neće dobiti Nobelovu nagradu zato što je uz Srbe, ali da ne žali zbog toga, a, eto, čudo se dogodilo, on je kazao:
„Tačno tako. Uopšte nisam verovao u to. Rekao sam sebi da to nije moguće, ali sve se to događa u glavi. Uvek očekujemo da ćemo biti kažnjeni. Ponekad se, ipak, dešava obrnuto, kao što se to dogodilo danas.“
Na pitanje da li je više iznenađen ili srećan, odgovara da je pre svega smiren.
A prvo što je uradio nakon što je čuo da je dobio Nobelovu nagradu, kaže, obavio je svoju redovnu šetnju šumom.
Dodao je da nagradu, iskreno, nije uopšte očekivao.
To što je uradio Nobelov komitet dodelivši nagradu njemu, smatra „iznenađujućim“ i „hrabrim“.
Na konstataciju da je to dokaz da je uradio dobru stvar u svom životu, Handke kaže da mu dokazi nisu potrebno, jer tu je njegovo delo.
Kada je čuo da su Srbi veoma srećni zbog njega, Nobelovac je rekao:
„Drago mi je da se ne raduju samo zbog Đokovića“, te sa francuskog jezika prešao na srpski i poručio: „Doviđenja“.
