Iako još bez institucija u punom kapacitetu, Evropska unija rešena je da održi inicijativu u rasplitanju kosovskog čvora. Štaviše, u izjavama novog evropskog visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost Žozepa Borela može se naslutiti da novi šef evropske diplomatije kosovski problem stavlja u širi, globalni, multipolarni kontekst.
„Ako Kina, Indija i Rusija ne priznaju Kosovo, Kosovo neće biti država. Zato moramo da radimo, kako bi se razgovori nastavili“, poručio je on.
Šta bi rekle Mogerini i Ešton...
Mora se priznati da se od Ketrin Ešton i Federike Mogerini, Borelovih prethodnica na funkciji, slična izjava nije mogla očekivati, a ni zamisliti. Iako formalno statusno neutralna, pozicija EU, naročito briselske birokratije, često je naginjala tretmanu Kosova i Metohije kao nezavisne države.
„Ukoliko EU zaista želi da učestvuje u dijalogu na konstruktivan i ozbiljan način, mora da nastupa kao statusno neutralna, imajući u vidu da pet članica Unije nije priznalo nezavisnost južne srpske pokrajine“, napominje diplomata Zoran Milivojević.
Sa druge strane, podseća naš sagovornik, Srbija je u dijalog sa Prištinom i ušla pod uslovom da je Brisel statusno neutralan.
„Kada je reč o Borelu, on, ne samo što je korektan, nego je i realan. Sve što je rekao, sve napomene koje je dao u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije su na mestu i istinite su. Prvo, da je to važno pitanje za EU, da EU treba da bude uključena u dijalog i da nije slučajno što to navodi kao prioritet u njegovom budućem radu, jer od ovog prostora zavisi stabilnost i bezbednost u regionu, ali, rekao bih, i kredibilitet EU, kao odgovorne za prostor u kome je prisutna“, kaže Milivojević.
Borelova opomena
Takođe, Borelova izjava je, prema njegovim rečima, i opomena — kakva je realna pozicija pitanja Kosova i Metohije.
„Nije slučajna napomena da dve najmnogoljudnije zemlje na svetu i najveća država na svetu ne priznaju samoproglašenu nezavisnost. To je podsećanje na pravni i politički položaj tog pitanja i na činjenicu da bez priznanja ovih država nije moguć status Kosova kako bi ga Zapad želeo i kako pokušava da nametne sve ovo vreme, počev od 1999. godine, pa do danas“, smatra Milivojević.
Na pitanje koliko Borel može da promeni percepciju pitanja Kosova u EU, Milivojević odgovara da novi šef evropske diplomatije, kao službenik EU, mora da zastupa stav koji predstavlja konsenzus zemalja članica.
„Bio je vrlo jasan da je nadležnost za priznanje drugih država na državama članicama. Kada je reč o EU, oko tog pitanja je moguć objedinjen stav, samo kada bi sve države bile u istom položaju. Međutim, to nije slučaj i nema šanse da se to promeni. Prema tome, on će odražavati onaj stav oko koga postoji konsenzus“, naglašava naš sagovornik.
„U ovom trenutku postoji konsenzus da EU ima interes za kosovsko pitanje, da su pregovori jedini način da se dođe do rešenja i da u tome učestvuje na aktivan način, statusno neutralna“, zaključuje Milivojević.
