Upitan kako gleda na pojačano uključivanje SAD u dijalog Kosova i Srbije, Džozef kaže da je ono pozitivno i, istovremeno, uznemirujuće. Prema Džozefu, pozitivno je zato što je dobro svako intenzivno interesovanje za Balkan koje pokazuje američka administracija.
„On podseća da je nekoliko godina prošlo od kada su se SAD distancirale od Balkana i spustile taj (region) na listi prioriteta, a da ovo pitanje (dijalog) jasno zahteva angažman visokog nivoa, kako bi Kosovo, ali i Srbija, postigli napredak“, kaže on.
„Istovremeno je čudno i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan, kada je nedavno Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika (za Balkan)? Palmer, naravno, ima dugo iskustvo u regionu, dok je ambasador Grenel radio u UN i ima saznanja o regiji, ali ne na istom nivou. Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovana da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regiji“, dodaje američki analitičar, a prenosi Tanjug.
On navodi da je Grenel ambasador u Nemačkoj i da je, iako je tamo imao nesporazuma, svestan briga Nemačke u vezi sa politikom koju je inicirao bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton, a koja je, izgleda, bila u korist razmene teritorija (između Kosova i Srbije).
„Moguće je da je Bela kuća i dalje angažovana na Balkanu i da veruje da je Grenel osoba koja može da ubedi Nemačku. Ali stavovi važnih rukovodilaca u regionu su da razmena teritorije može biti rizična i destabilizujuća“, kaže on.
Treba čitati znakove
Na pitanje kako SAD vide rešenje nesuglasica između Kosova i Srbije, on kaže da je to političko pitanje „kome se ne zna odgovor, ali da treba čitati znakove“.
„Kada je Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju koju je favorizovala i Federika Mogerini, o razmeni teritorija, o jednoj vrsti podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, pripao Kosovu“, kaže on i dodaje da su izgleda o tome nekoliko meseci razgovarali i Tači i Vučić.
„Mogerinijeva je to podržala, ali svi znamo da se (nemačka kancelarka) Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu, koji bi bili pod direktnim uticajem toga“, navodi Džozef.
Na konstataciju novinara da se očekuje da će i EU imenovati izaslanika za dijalog, i na pitanje da li bi to stvorilo gužvu, Džozef kaže da oni treba da sarađuju.
„Sjedinjene Države ne mogu same da dve strane odvedu do sporazuma. Ponavljam, to i može biti razlog imenovanja Grenela, zato što je protivljenje Merkelove štetilo pristupu Mogerinijeve, Boltona, Tačija i Vučića o podeli Kosova“, kaže Džozef.
Oslabljena pozicija Tačija
Komentarišući rezultate izbora na Kosovu, Džozef kaže da su oni, sa jedne strane, jak udarac za Tačija.
„Ideja da on ima mandat birača Kosova za podelu Kosova, zajedno sa predsednikom Srbije (Aleksandrom) Vučićem, jasno je da ne postoji“, smatra Džozef.
Sa druge strane, i stav Aljbina Kurtija, koji bi mogao da postane premijer, je „pomešan“, zato što je godinama sam insistirao na ujedinjenju Kosova sa Albanijom.
„On ne želi da Kosovo bude nezavisna država, već da se pripoji Albaniji. To bi bilo moguće razmenom teritorija. Kurti je takođe rekao da je protiv predaje nekog dela teritorije Srbima“, dodao je Džozef.
Kada je reč o nastavku dijaloga, Džozef kaže da je Tačijeva pozicija sada oslabljena.
„On ne može da vodi pregovore na poverljiv način, kao pojedinac, a bez konsultacija sa premijerom. Ukoliko pokuša da to uradi, neće imati kredibilitet na Kosovu“, smatra Džozef.
Jer, kako kaže, svaki sporazum koji postigne mogao bi da doprinese podelama i biće ozbiljno pitanje da li će ga Kosovari prihvatiti.
„Ukoliko Aljbin Kurti bude premijer, ne sumnjam da će se potpuno uključiti u ove razgovore, zajedno sa predsednikom Tačijem, koji je, ponavljam, oslabljen na izborima, jer je njegova partija prošla veoma slabo“, zaključuje Džozef.
