Katarina Entina sa Visoke škole ekonomije, odgovarajući na pitanje kakvi su izgledi za obnovu dijaloga, ako lider pobedničkog Samoopredeljenja Aljbin Kurti bude premijer, kaže da je neophodna spremnost buduće vlade na formalan nastavak pregovora sa Beogradom, da bi, tehnički gledano, rezultati izbora bili priznati kao legitimni i od strane međunarodne zajednice.
Entina podseća da je ukidanje taksi tražio ne samo Beograd, već i EU i Vašington, ali dodaje da, čak i da se to dogodi, to ne znači automatski da će nastavak dijaloga biti sadržajan.
„Unapred je jasno da upravo Samoopredeljenje ne može da vodi dijalog koji bi podrazumevao kompromisno rešenje. Jasno je i da će kosovski parlament opet biti koalicioni, drugačiji ni ne može da bude. Ali već je činjenica da koaliciju mogu da čine samo snage koje, polazeći od svog političkog programa, nisu voljne da pristanu na kompromisna rešenja“, kaže Entina za Sputnjik.
Po njenom mišljenju, predstoji novi korak unazad u pregovorima, kada će Beogradu reći da je, avaj, zbog radikalizacije političke scene na Kosovu, sve manje ustupaka koje međunarodna zajednica može da obezbedi srpskim vlastima.
Kad je reč o američkim nacionalnim interesima, kaže ruska analitičarka, jasno je da, s obzirom na unutarpolitičke prilike u SAD, Kosovo nije prioritet.
„Tramp, koji ulazi u sledeći izborni ciklus, teško da će zauzeti oštriju poziciju u kosovskom pitanju, tako da će sledećih godinu i po sve ostati kako jeste. Evropskoj uniji je takođe potrebno da odugovlači napredovanje Srbije ka tehničkom ispunjavanju zahteva za članstvo u Uniji. Zato sada žurba sa rešavanjem pitanja Kosova ne ide u korist ni EU ni Trampu, tako da će dijalog biti čisto formalan i tehnički“, ističe Entina.
Samoopredeljenje za „veliku Albaniju“
Aleksandar Pivovarenko sa Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, komentarišući rezultate izbora, ocenjuje da, s obzirom na dinamiku iz prethodnih izbornih ciklusa, oni i nisu iznenađenje, jer Demokratska partija Kosova i Demokratska liga Kosova u poslednjih 5 do 6 godina beleže pad, dok Samoopredeljenje jača.
Na prošlim izborima Samoopredeljenje je, podseća on, takođe osvojilo najviše glasova, ali se na čudan način našlo u opoziciji, pa se i sada nameće pitanje — hoće li se to opet desiti.
Pivovarenko konstatuje i da, kada je reč o sličnostima i razlikama vodećih stranaka kosovskih Albanaca, većina njih, makar teoretski, proglašava stvaranje „velike Albanije“ kao jedan od ciljeva, s tim što neke to rade populistički, a druge ozbiljnije.
„Albanski nacionalni pokret je u takvoj fazi da upravo sada ima mogućnost da realizuje svoj nacionalni program, plus postoje međunarodne snage koje možda to podstiču ili barem ne ometaju. Ali Samoopredeljenje o tome govori najradikalnije. Sve namerne provokacije ove stranke, kao što je dimna bomba u parlamentu, imale su poruku da neće dati nikome ni pedalj albanske teritorije. Čak su u prethodnim izbornim ciklusima bili spremni da zbog toga daju i neke antiameričke izjave“, navodi Pivovarenko.
Problem je, kaže ruski stručnjak za Sputnjik, koliko će to pozdraviti SAD i EU, koje su zaštitnici Kosova, i koliko se uklapa u planove međunarodnih posrednika ulazak u vladu partije sa tako otvorenim izjavama koje se tiču preispitivanja granica.
„Stiče se utisak da su oni pre skloni da podrže miroljubiviju Demokratsku ligu Kosova, jer se njen predstavnik Vjosa Osmani, koja je profesor i pravnik, predstavlja kao najreprezentativniji kandidat. Zato smatram da će formiranje koalicije biti rezultat interesa velikih država u tom delu Balkana. Za EU je nesumnjivo favorit Demokratska liga Kosova, koja se prikazuje kao dosta umerena i spremna na pregovore“, smatra Pivovarenko.
On dodaje i ocenu da su izbori pokazali da za kosovske Albance nacionalizam više nije apsolutni prioritet i da ljude ipak brinu nasušni problemi, kao što je podizanje standarda.
