Novinare je zaustavio crni be-em-ve iz kojeg su izašli muškarci u civilu. Nekoliko minuta kasnije, muški članovi novinarske ekipe iz Beograda stajali su sa nogama i rukama raširenim na automobilu, a njihove koleginice su uplašeno pratile celu dramatičnu situaciju. Stvari su delovale veoma opasno, jer sve je izgledalo kao otmica.
Ubrzo se ispostavilo da su iz be-em-vea izašli pripadnici kosovske obaveštajne policije, koji su srpske novinare odmah optužili da „rade za Državnu bezbednost“.
Tonac RTS-a Aleksandar Bojović za Sputnjik otkriva kako je pretres njegove torbice doveo do otkrića zbog kog su po opasnu novinarsku ekipu poslati specijalci!
„Policajac je otvorio vrata sa moje strane. Pokušavao je da otvori kasetu koja se nalazila ispred mene, a kada sam je ja otvorio, pregledao je dokumenta. U jednom trenutku je, iz njemu znanih razloga, od mene zatražio da izađem iz kola. Ja sam izašao. Pitao me je za koga i gde radim. Ja sam mu odgovorio, a on me je onda optužio da radim u službi državne bezbednosti. Tada me je povukao ka njegovom autu, bacio me je na auto i tražio da raširim noge. U jednom trenutku su tražili da skinem torbicu, u nadi da će u njoj naći dokaze da sam u državnoj bezbednosti Srbije. Skinuo sam torbicu i predao mu je. Našao je moja lična dokumenta i, između ostalog, jedan privezak mu je privukao pažnju. To je poklon sa jednog snimanja. Na njemu piše ’Moskva‘ i ’Rusija‘. Zaplenio je taj privezak i rekao da će po mene doći specijalna jedinica koja će me privesti na informativni razgovor“, priča Bojović.
Sve ovo iz vozila RTS-a u neverici je pratio i ženski deo ekipe. Novinarka Radio Beograda Nataša Aćimović kaže za Sputnjik da joj ni danas nije jasno zašto su zaustavljeni.
„Deo muške ekipe je tretiran bukvalno kao da su kriminalci. Kolega je držan uz kola, raširenih ruku i nogu, sigurno dvadesetak minuta, možda i više. Bilo je dramatično. Nisu vredele ni pres-legitimacije RTS-a, nisu hteli da razgovaraju. Zvali su policijsku patrolu da dođe po nas. Kada su došli, razdvojili su nas. Kolegu su vozilom KPS sproveli u Južnu Mitrovicu, dok je u naš auto seo policajac i rekao da pratimo kolonu. Šest sati smo bili bez traga, niko nije znao šta se s nama dešava“, priča Nataša Aćimović.
Ona otkriva da su ekipi oduzeti i mobilni telefoni, tako da nisu imali nikakav kontakt sa spoljnim svetom: „Niko nije ni znao gde smo nestali tih šest sati!“
To je posebno teško palo članovima njihovih porodica, koji nisu mogli da stupe u kontakt sa njima. Otići na Kosovo po zadatku, a onda nestati bez traga i glasa na šest sati ipak je veliki stres.
„Naša familija se uplašila, imali smo milion propuštenih poziva“, kaže Aćimovićeva.
Aleksandar Bojović kaže da je sve izgledalo bukvalno kao otmica.
„Uskraćeno nam je pravo kretanja. Nisu uzimali nikakve izjave od nas. Maltene nas je cela stanica ispitivala ko smo, šta smo i za koga radimo“, priča Bojović.
Usred šestočasovne drame, novinari su postavili jednostavno pitanje policajcima — zašto sve ovo rade?
„Pitali smo policajce da li su nas zaustavili zbog beogradskih tablica, on je odgovorio: Nemoj više to da nas pitaš! Mi radimo svoj posao i zaustavljamo svakoga.
U tom trenutku je stvarno bilo dramatično. Nikada se nismo susreli sa tom situacijom. Pokazali smo legitimacije, na kojima sve piše: naš legitimacioni broj, slika, Radio-televizija Srbije. Sve je jasno čime se bavimo i šta radimo. To njima nije bilo dovoljno. Hteli su... Pa, ja i ne znam šta su hteli!“, kaže Nataša Aćimović.
U subotu je kosovska policija saopštila da će na dan održavanja vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji na severu pokrajine biti angažovano oko 650 policijskih službenika policije privremenih kosovskih institucija.
Ova štura vest trebalo bi da ulije osećaj sigurnosti svima koji se danas budu kretali Kosovom. Međutim, iskustvo kroz koje su prošli novinari Radio Beograda jasno je pokazalo da policija vlasti iz Prištine može da bude i uzrok problema, a ne njihovo rešenje. Zato smo ih pitali da li se plaše da danas izađu na teren i izveštavaju sa izbora.
Nataša Aćimović ima kratak i efektan odgovor:
„Mi volimo svoj posao. Straha nema!“
