Čuvari islamske revolucije su učestvovali u svim ratovima na Bliskom istoku poslednjih četrdesetak godina, posredno ili neposredno. Između ostalog, pomogli su u stvaranju libanske paravojne formacije „Hezbolah“. Zbog njihove antiameričke, antiizraelske ideologije, Vašington ih je svrstao u terorističke organizacije, što im samo povećava popularnost u Iranu. Kako se očekuje, upravo bi oni mogli da pruže najveći otpor u slučaju potencijalnog rata o kom poslednjih nedelja svi govore.
Formiranje Čuvara islamske revolucije
Sve je počelo 1979. godine, svrgavanjem poslednjeg iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija i dolaskom na vlast šiitskog sveštenstva, na čelu sa ajatolahom Homeinijem. Verski vođa je dao naređenje da se različiti odredi verskih revolucionara, koji su se do tada bavili obezbeđenjem demonstracija protiv šaha, ujedine u neku vrstu verske milicije. Upravo će ta revolucionarna garda postati oslonac novog režima.
Ova vojna struktura se posebno istakla za vreme Iransko-iračkog rata osamdesetih godina prošlog veka: njeni pripadnici su se na bojnom polju praktično goloruki bacali na protivnika. Tada je i odlučeno da se od njih formiraju regularne jedinice.
Upečatljiva brojnost
Postepeno je uloga Čuvara islamske revolucije postajala sve veća. Oni su već osamdesetih godina postali deo Oružanih snaga Irana. Međutim, nikad se nisu stopili sa ostalim regularnim jedinicama. Korpus poseduje i kopnene snage i avijaciju i mornaricu, kao prava vojska. Poseduje najsavremenije oružje i borbenu tehniku. Što se tiče brojnosti, jednak je sa vojskom.
Vrlo važna specijalna jedinica u okviru Čuvara islamske revolucije je „Kuds“ (prevedeno sa persijskog — Jerusalim), na čelu sa proslavljenim generalom Kasemom Sulejmanijem.
„Oni se bave obaveštajnim poslovima, diverzijama itd. Sva važna pitanja van Irana — Irak, Sirija, Jemen — rešava Kuds“, objašnjava ruski ekspert Vladimir Sažin, sa Instituta za Bliski istok Ruske akademije nauka.
„Kuds“ i njihov komandant Kasem Sulejmani se mogu sresti praktično na svim bojištima na Bliskom istoku, gde je u toku borba protiv terorizma. Generalu se pripisuje odbrana Bagdada od terorista DAEŠ-a, kao i pomoć na kopnu sirijskom lideru Bašaru el Asadu. On se nalazi na američkoj crnoj listi, a ove nedelje je objavljeno da je uspeo da izbegne još jedan atentat.
Tokom razvoja Korpusa formirana je još jedna interesantna organizacija — „Basidž“ (rezerva). To je narodna vojska u koju ulaze i muškarci i žene, a na njenom čelu se nalaze oficiri Korpusa. Ona broji između tri i pet miliona ljudi po celoj zemlji. Njen glavni zadatak je praćenje poštovanja zakona i religioznih normi.
Ulazak u ekonomske arterije Irana
„Kada je Korpus ojačao na vojnom, političkom i ideološkom planu, bivši predsednik Akbar Hašemi Rafsandžani (1989—1997) uplašio se da bi njegovi članovi mogli da uđu u politiku i dao im na upravu ekonomiju. Praktično čitav vojno-industrijski kompleks se nalazi pod rukom Korpusa, kao i naftno-gasna industrija. To je zaista država u državi“, priča ruski ekspert.
Treba istaći da se radi o preduzećima od strateškog značaja za državu. Kako navodi Sažin, Korpus kontroliše od 25-30 odsto svih novčanih transakcija zemlje i oko 50 odsto ekonomije. Neke kompanije se nalaze direktno pod njegovom upravom, dok se na čelu ostalih nalaze ili aktivni ili penzionisani generali Korpusa.
Korpus je posebno ušao u ekonomiju kada je na čelo države došao Mahmud Ahmadinedžad (2005—2013) koji je i sam bio iz njihovih redova.
Uplovljavanje u političke vode
Osim ekonomije, Korpus čuvara islamske revolucije ima uticaja i na političke strukture Irana. U parlamentu i različitim državnim savetima ima mnogo onih koji su bili ili su i sada članovi ove vojne strukture. Oni su glavna opozicija predsedniku Hasanu Rohaniju, koji se smatra liberalom.
„On je liberal prema iranskim kriterijumima, a to je vrlo daleko od pravog liberalizma“, mišljenja je Sažin.
Potpisivanjem nuklearnog sporazuma 2015. godine, uticaj Korpusa čuvara islamske revolucije je počeo da slabi. Rohani je počeo borbu za ograničavanje konzervativnih snaga i otvaranje države prema svetu. Strane firme su dobile velike beneficije, čime je došlo do nezadovoljstva domaćih kompanija. Međutim, Amerika je, ne želeći to, ojačala konzervativne snage u Iranu.
„Revolucionarna garda je uvek bila protiv nuklearnog sporazuma. Bila je protiv pregovora, pre svega sa SAD. Zato je i podržala predsednika Donalda Trampa kada je izašao iz tog sporazuma. Tramp je išao naruku najradikalnijim silama Islamske Republike“, objašnjava ruski stručnjak.
Pretnja ratom i nove sankcije samo pokazuju da Zapad ne poznaje iranski narod. Što veći bude pritisak na Teheran, narod će se sve više okretati konzervativnom delu društva, na čelu sa verskim vođom.
