Da je reč o najvećoj postavci ove vrste kod nas, svedoči i podatak da će se na izložbi u Muzeju SPC (koja se otvara 9. oktobra) premijerno pred publikom naći 135 rukopisnih i dvadesetak štampanih knjiga, koje, zajedno sa raskošnim okovima, govore i o tome šta je knjiga značila i kakav je ugled uživala u srednjem veku.
Kroz ovu bogatu riznicu, iako su pripreme izložbe još u toku, provodi nas đakon Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC. Od njega saznajemo mnoge priče koje prate eksponate, od onih iz 12. i 13. veka, kakvi su neki umetnički vredni ukrašeni rukopisi, preko plaštanice najvećeg ikonopisca iz 16. veka Lungina, do Račanske povelje ili Jefimijine „Pohvale“, rađene zlatom na svili…
800 godina kontinuiteta
„Ovo su dragocenosti od neprocenjivog značaja, ne samo za Srpsku pravoslavnu crkvu, nego i zaš narod, kulturu, naš identitet“, kaže Radovanović za Sputnjik.
„Ovi artefakti govore više od reči, a samo izložene rukopisne knjige jasan su odgovor na pitanje — da li naša Crkva postoji u kontinuitetu 800 godina“, objašnjava Radovanović.
Rukopisne knjige, osim značaja u sadržaju, predstavljaju svojevrsna umetnička dela: pažljivo pisane, ukrašene inicijalima, minijaturama, a potom bogato i raskošno okovane, nedvosmisleno govore i o odnosu čoveka srednjeg veka prema knjizi.
„Knjiga je bila vrlo poštovana, ne samo zbog samog predmeta, materijala od kog je pravljena, već i zbog onoga što se nalazilo između korica, onoga što se prepisivalo. Za ljude tog vremena, a i danas, radilo se o svetom tekstu, o Božijoj zapisanoj reči. Zbog toga su od najranijih vremena, bar u hrišćanstvu, knjige bogato ukrašavali, naročito kad su u pitanju jevanđelja. Njihova želja bila je da na vidljiv način manifestuju svoja verska osećanja, da Bogu za ono što im je darovao uzvrate time što će ukrašavati manastire i crkve, ali i one božanske reči koje su zapisane u knjigama“, podseća Radovanović.
Prema đakonovim rečima — pred posetiocima izložbe naći će se jedna istinska riznica.
„Mi se formalno danas zovemo Muzej Srpske pravoslavne crkve i koristimo se nekim dostignućima i onim što je savremena muzeologija u poslednjih dvesta godina stvorila, naročito po pitanju zaštite i očuvanja, ali mi smo, po svojoj suštini, riznica. Mi baštinimo one tradicije koje je uspostavio još Sveti Sava prilikom osnivanja studeničke i hilandarske riznice. On je u 21. glavi Studeničkog tipika propisao kako se treba odnositi prema vrednim predmetima. I to iskustvo nagomilano tokom osam stotina godina nas je naučilo i pomoglo da sačuvamo sve ove dragocenosti. Zbog toga i kažemo da smo mi, po suštini, centralna riznica Srpske pravoslavne crkve“, precizira upravnik Muzeja SPC.
Svedočanstva o postojanju
Utisak da je muzejski prostor suviše mali za ovoliko eksponata, jer se mnogi od njih „guraju“ na policama i u vitrinama, ipak ustukne pred raskošno ukrašenim predmetima, vitrinom sa mirtama, odeždama velikodostojnika i vladara, dragocenostima poput izloženog epitrahilja Svetog Save iz riznice manastira Krka i odore kneza Lazara.
Dok nam pokazuje neke od predmeta koji govore ne samo o umetničkom, nego i o ukupnom kulturnom trajanju kroz vekove, naš vodič kaže da, uprkos različitim vremenima uzdizanja i stradanja, to trajanje, a sa njim i stvaralaštvo, nikada nije prekinuto.
O tome svedoči i Dečanski krst cara Dušana, još jedan od izuzetnih eksponata, koji ima svoju priču, sudbinu i trajanje. Tu su i originalne povelje manastira Hilandara, prvi kivot u koji su položene mošti Stefana Dečanskog, kao i brojni predmeti iz porušenih manastira na Kosovu i Metohiji… Među nekima od njih koji će prvi put biti pred posetiocima izložbe nalazi se i jedna minijaturna knjiga na koju nam đakon skreće pažnju: Oktoih iz crkve sa Kosova i Metohije. Reč je o knjizi koja je sačuvala sećanje na crkvu koje više nema.
„Određene knjige i određeni predmeti su, nažalost, poslednja svedočanstva o postojanju, kako crkava i manastira, tako i bogatog nasleđa duhovnog i umetničkog, koje je, usled mnogih okolnosti, netragom izbrisano. Određeni broj predmeta govori da su u nekim zabačenim mestima na današnjem prostoru Kosova i Metohije postojali takvi biseri umetnosti i kulture kakav je ovaj Oktoih. Reč je o jednom rukopisu prepisanom za crkvu u Đurakovcu, koja se nalazila na prostoru između Istoka i Peći. Između ta dva velika središta našeg srednjeg veka, u jednom malom selu, neko je prepisao knjigu u kojoj su zapisani i neki istorijski događaji. Pored Oktoiha iz Đurakovca ostale su još tri ikone i to su jedina svedočanstva da je ta crkva postojala“, objašnjava Radovanović.
Veze za Rusijom
Jedna od ikona koja se našla na centralnom delu muzejskog zida je ikona Bogorodice, rad ruskog majstora. Upravnik Muzeja kaže da se na izložbi nalazi još ruskih radova i da oni nedvosmisleno govore o čvrstim vezama dva naroda i dve crkve.
„Možda je ova ikona najbolji reprezent srpsko-ruskih veza i uticaja. I to je jedan deo priče. Drugi je da mi ne znamo mnogo o ovoj ikoni. Znamo da je ona odnešena iz nekog fruškogorskog manastira, ali, budući da je uništena većina arhivske građe, ne znamo kako je došla u Frušku Goru. Po radu i svemu ostalom prepoznaje se da je ruska. I to je eksponat koji izaziva veliko interesovanje, ne samo zbog svoje umetničke vrednosti, već i zbog materijalne, jer je vrlo bogato okovana i ukrašena. Ali, mi, nažalost, ne možemo da ispratimo ceo njen put do današnjeg dana“, kaže Radovanović i dodaje:
„Mnogi predmeti govore o vezama sa Rusijom. U rukopisnom nasleđu se najbolje ogledaju ti uticaji, ali i u štampanoj knjizi. Mi smo dugo vremena koristili srpsko-slovensku redakciju staroslovenskog jezika, ali u trenucima kada nismo imali svoju državu i kada je bilo teško doći do štampane knjige, mnogi naši putujući monasi odlazili su u Rusiju, skupljali i otud donosili knjige. Tako u naš jezik ulazi ta ’ruska recenzija‘, koja je zaživela i koja se i danas upotrebljava u SPC — to je crkvenoslovenski, bogoslužbeni jezik“.
Pred posetiocima izložbe „Osam vekova umetnosti pod okriljem SPC“ od 9. oktobra naći će se i neke od najvećih vrednosti iz riznica Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, crkava u Prizrenu... To prisustvo kosovsko-metohijskog blaga, koje, pored religijskog, predstavlja i vrhove srpske srednjovekovne umetnosti i kulture, daje poseban pečat celokupnoj riznici koju vekovima čuva Srpska pravoslavna crkva, a čiji je deo izložen na postavci u Muzeju SPC.
Ceo razgovor sa đakonom Vladimirom Radovanovićem, koji nas je proveo kroz izložbu u Muzeju SPC, pogledajte u video prilogu.
