U političko simboličkom smislu, Kina se nakon vojne parade održane povodom 70. godišnjice od osnivanja Narodne Republike vratila na velika vrata svetske istorije, rekao je Cvetković u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
„Kina je jedina država koja traje više od dva milenijuma, računa se da je u drugom veku pre nove ere formirana onakva kakva je danas, vremenom se širila i sve do 18. veka bila je dominantna civilizacija i politička zajednica. Sećam se da je devedesetih godina prošlog veka opozicija ismejavala režim Slobodana Miloševića što je pokušao da se približi Kini, dok danas postoji duboki respekt, poštovanje ne samo kod nas već u celom svetu“, rekao je Cvetković.
On je dodao da ako posmatramo istoriju, onda znamo da je takvu državu nemoguće potisnuti, jer je počela da funkcioniše na jedan nov istorijski način u odnosu na sve one pređašnje vekove.
„U poslednjih 30 godina, Peking usmerava privredne i društvene tokove i ne ometa privatnu inicijativu i ne otima. Malo je poznata činjenica da je više od 70 odsto kineske privrede u privatnim rukama, i moramo da naučimo da svi šabloni više ne važe“, naglasio je profesor Cvetković.
Ko su borci Saudijske Arabije?
Nakon napada na najvažnije postrojenje za prečišćavanje nafte u Saudijskoj Arabiji, jemenska šiitska pobunjenička grupa Huti zarobila je oko dve hiljade saudijskih vojnika i konvoj vojnih vozila. Vladimira Cvetkovića ne čudi što je jemenski pokret to uspeo da uradi zemlji sa trećim po snazi vojnim budžetom na svetu.
„Saudijska Arabija postoji samo sedam decenija i ima veoma slabu vojsku. Tamo je prisutan konglomerat međunarodnih jedinica koje saveznički nastupaju. Tamošnja plemena beduina ujedinio je zapadni kapital, i zato nema dobre organizacije, dok se Huti sa druge strane bore za svoje mesto pod suncem. Pored snage i volje, Huti imaju i Iran kao saveznika i to im omogućava da urade neke stvari koje su svima do juče bile nemoguće. Tamo se, dakle, vodi stvarni, a ne gerilski rat“, rekao je naš sagovornik.
Dodaje da bi on tu celu priču gledao u istorijskoj dimenziji ― civilizacija je nastala na tlu Mesopotamije i oduvek je tu bilo sukoba koji se menjaju sa različitim ideološkim sadržajima, a trenutno je verska podela jedna od fundamentalnih.
„Kada u obzir uzmete borbu za dominaciju, prestiž i pljačku, onda dobijate sve ono što se dešava na Bliskom istoku danas“, rekao je Cvetković.
Erdoganove pretenzije na Siriju
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan tvrdi da armija njegove zemlje može iznenada da počne ofanzivu na istoku Eufrata u Siriji radi formiranja zone bezbednosti. Dekan Fakulteta bezbednosti kaže da je Sirija proizvod 19. i 20. veka, da su njene granice veštački formirane ali da su vremenom postale realnost na koje pretenduju mnogi.
„U tom delu sveta postoji velika etnička grupa ― Kurdi, koja se nalazi na niz različitih sadašnjih država i koja vodi borbu za osamostaljenje, sa različitim saveznicima“, ocenio je Cvetković.
Ko kontroliše međunarodno pravo?
Dok Priština zabranjuje srpskim političarima da svojim prisustvom podrže Srpsku listu tokom izborne kampanje na Kosovu, Albancima pomažu i strani zvaničnici. Naš sagovornik kaže da je priča o demokratiji u međunarodnim odnosima deplasirana.
„Ona postoji u knjigama međunarodnog prava, ali mi na svojoj koži to ne vidimo, naprotiv. Osećamo da postoji politika dvostrukih aršina i sa tim treba da računamo. Svi se bore za svoj interes, pa i mi treba da se borimo, a ne da izigravamo svece ili Kalimera“, naglasio je Cvetković. On tvrdi da Amerika ne da ne može, već da ne želi da natera Prištinu da povuče takse i da to naše političare ne treba da iznenadi.
BiH u NATO-u ― problem za region?
Posle ulaska Crne Gore u NATO, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da SAD i pojedini njihovi evropski partneri nameravaju da uvuku BiH u Alijansu. Cvetković naglašava da je BiH zemlja pod međunarodnim patronatom koja malo može da odlučuje o sebi i odnosi unutar nje su najveća bezbednosna pretnja na Balkanu.
„Ako neko spolja želi da silom nametne rešenje, onda sve to vodi u revitalizaciju sukoba. Srećom, međunarodni odnosi danas nisu kao devedesetih godina prošlog veka, neki balans ipak postoji, a interesi su prilično definisani. Kao i uvek na Balkanu, rezultat će biti dogovor spoljnih igrača“, dodao je on.
