List navodi da zaposleni u Beloj kući često strahuju da će predsednik tokom telefonskog razgovora dati neko nepromišljeno obećanje ili će, jednostavno, upropastiti njihov višemesečni rad.
Tokom jednog od svojih prvih telefonskih razgovora sa stranim liderima, predsednik SAD se, kako navodi „Vašington post“, ulagivao Vladimiru Putinu, nazvavši ga velikim predsednikom i izvinjavajući mu se što ga nije pozvao ranije.
U razgovoru sa jednim saudijskim činovnikom, Tramp je obećao da će pomoći Rijadu da stupi u elitnu grupu G7, koja okuplja „vodeće demokratske države“.
Predsedniku Perua je obećao da će za jednu noć dostaviti u njegovu zemlju vojni transporter S-130, što je stvorilo logistički košmar Pentagonu i Zapadnom krilu.
Kasnije, tokom još jednog razgovora sa Putinom, Tramp je, kako navodi „Vašington post“, zamolio bivšeg oficira KGB-a da mu da savet kako da uspostavi odnos sa Kim Džong Unom — „liderom neprijateljske Severne Koreje“.
Prema rečima bivših i sadašnjih činovnika, mnogo pre nego što je „ukrajinski skandal“ potresao Vašington, Trampovi telefonski razgovori sa stranim liderima ozbiljno su zabrinjavali njegove pomoćnike i savetnike, koji su strahovali od njegovih nepromišljenih obećanja i diplomatskih promašaja.
Trampovi kritičari, među kojima su i neki bivši činovnici aktuelne administracije, tvrde da je ponašanje američkog lidera tokom telefonskih razgovora sa stranim liderima doprinelo izbijanju nepotrebnih tenzija u odnosima sa saveznicima i da je uputilo zabrinjavajuće signale protivnicima SAD ili autokratama — da Vašington ne haje za narušavanje ljudskih prava ili njihovo agresivno ponašanje.
Prvi Trampov telefonski poziv koji je izazvao sveopštu zabrinutost bio je njegov razgovor sa ruskim predsednikom, koji se dogodio manje od dve sedmice nakon inauguracije. Iako je povod za poziv bio čisto formalan — Tramp je trebalo da primi čestitke povodom stupanja na dužnost — jedan bivši činovnik je ispričao da se američki predsednik ponašao ponizno, da je prelazio sa teme na temu bez ikakvog smisla, dok se Putin jasno držao svojih teza.
Tokom još jednog telefonskog razgovora u aprilu 2017. godine sa predsednikom Filipina Rodrigom Duterteom, koji je organizovao surovu kampanju, bez sudskih procesa, protiv osumnjičenih za trgovinu narkoticima, Tramp ga je pohvalio da je „izveo neverovatan posao na planu borbe protiv problema narkotika“.
„On je bio ljubazan sa ljudima koji bi mogli da učine nešto korisno za njega. Lideri sa trgovinskim deficitom, jake žene-lideri, članice NATO-a, oni su, po pravilu, padali u nemilost“, naveo je jedan činovnik.
Na leto 2018. godine, tokom razgovora sa tadašnjom britanskom premijerkom Terezom Mej, Tramp je prvo započeo strastveni monolog o finansijskom doprinosu njene zemlje NATO-u, a potom je osporio zaključke njenih obaveštajnih službi o tome da iza trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja stoji Kremlj.
„Trampa je zaista obuzela misao da postoje ozbiljni razlozi da sumnja u trovanje. Čitavih deset minuta Mejova mu je govorila da je to vrlo verovatno, ali on je negodovao i tvrdio da ne veruje u to“, naveo je jedan činovnik.
Iako se telefonski pozivi, po pravilu, planiraju ranije, Tramp je više puta pozvao kanadskog premijera Džastina Trudoa i predsednika Francuske Emanuela Makrona bez prethodnog obaveštenja — kao da su prijatelji.
Bez obzira na sve to, mnogi činovnici su, ipak, bili šokirani pritužbama informatora, koji su javili da je Tramp pokušao da spreči pristup stenogramu razgovora sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, koji je obavljen 25. jula.
„Nečuveno! To me je prosto raspametilo“, naveo je jedan bivši činovnik.
