Grenel, prema rečima Miroslava Stojanovića, dugogodišnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Nemačke, uživa poseban status kod Trampa kao njegov blizak saradnik, moglo bi se čak reći i prijatelj.
„Interesantno je da su ga Nemci označavali ne ambasadorom SAD, nego ambasadorom Donalda Trampa. Njegovo imenovanje za specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog između Beograda i Prištine biće olakšanje i čist dobitak za samu Nemačku. Nemci su često stisnutih zuba prihvatali njegove provokativne i gotovo preteće izjave“, objašnjava Stojanović, podsećajući da je Grenel pretio nemačkim kompanijama koje su imale nameru da posluju u Iranu ili su bile angažovane na izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, čiju je obustavu tražio.
Bez ikakvih diplomatskih skrupula i rukavica, Grenel je zastupao stavove Donalda Trampa o transatlantskoj trgovinskoj razmeni, koja je, s obzirom da Evropa, a pogotovo Nemačka više izvozi u Ameriku, nego Amerika u Nemačku, nepravedna.
„Ako je Bela kuća za dijalog između Beograda i Prištine tražila novog Ričarda Holbruka, pogodniju ličnost od Grenela nisu mogli da nađu“, poentira naš sagovornik.
Šta će biti sa Palmerom
Iako je Metju Palmer imenovan za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, znalo se da je težište njegovog posla dijalog Beograda i Prištine.
Kakva će njegova pozicija u novom formatu sada biti, krajnje je neizvesno, nastavlja Stojanović, kao što je neizvesno šta Grenelovim imenovanjem dobija Srbija.
Nekadašnji šef Koordinacionog centra vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović naglašava da je Palmer kao diplomata izrastao tokom Klintonove administracije, dok je Grenel čovek od Trampovog poverenja.
Njegovo imenovanje je, prema Čovićevim rečima, dodatno zumiranje prostora KiM i biće mu dodeljeni još specijalniji poslovi nego Palmeru. S obzirom na biografiju, Grenel spada u grupu ne baš klasičnih diplomata — deluje kao britka sablja i udara direktno, dodaje on.
Format pregovora se menja
Oba naša sagovornika smatraju da se sa Grenelovim imenovanjem menja i format pregovora, prema Stojanovićevim rečima, zato što na taj način američki predsednik direktno pokazuje interesovanje za dijalog između Beograda i Prištine.
„Šta će i kakve će instrukcije dobiti Grenel, to je, naravno, velika nepoznanica. Očigledno će biti robusniji nego svi dosadašnji emisari i verovatno će požurivati dijalog“, smatra on.
Dijalog blokiran izborima i odlukom prištinske vlade da uvede takse na proizvode iz Srbije i BiH, prema Stojanovićevom uverenju, mogao bi da bude pokrenut za mesec dana, uz jak Grenelov pritisak, jer teško je bilo šta učiniti do formiranja vlade u Prištini.
Na Kosovu i Metohiji u nedelju se održavaju izbori i dok ne bude formirana nova vlada, teško je očekivati nastavak pregovora. Ukoliko se sa formiranjem vlade bude odugovlačilo, moguć je novi zastoj u dijalogu zbog izbora u Srbiji, koji bi trebalo da budu održani na proleće i ako bi formiranje vlade u Prištini potrajalo, ulazi se u cajtnot. Tako da će Vašington najverovatnije vršiti, kako Stojanović kaže, žestok pritisak da se stvore uslovi da dijalog što pre počne. To podrazumeva i uvažavanje uslova Beograda za nastavak razgovora — ukidanje taksi.
Prema Čovićevim rečima, formiranje prištinske vlade moglo bi se očekuje do decembra, a Grenelovo imenovanje je priprema za ono što Srbiju čeka nakon toga.
„Kada se kadrovski priča o novoj kosovskoj vladi, mislim da će to biti nova politička elita, da će ratni zločinci, ekstra organizovani kriminalci, banditi i šumari biti sklonjeni, a da dolazi vreme nekih Aljbina Kurtija. Prema tome što je Grenel imenovan, mislim da Amerikanci već dugo rade na nekakvom planu“, kaže Čović.
