Taj broj bi prevazišao ukupan broj stradalih u Drugom svetskom ratu.
Istraživanje je objavljeno u sredu u naučnom časopisu „Sajens advansiz“. Studija predviđa veliki broj smrtnih slučajeva, jer bi u slučaju takvog sukoba globalne temperature mogle pasti na nivo uporediv sa poslednjim ledenim dobom.
„Takav rat ne bi ugrozio samo lokacije na kojima bi bile bačene bombe već ceo svet“, kaže koautor studije i profesor nauka o životnoj sredini na Univerzitetu Rudžers Alan Robok.
Svako detonirano nuklearno oružje moglo bi zbrisati čak 700.000 života, utvrdila je kompjuterska simulacije studije, dok bi eksplozije mogle poslati toliko čađi i krhotina u atmosferu da bi to izazvalo „nuklearnu zimu“, što bi dovelo do naglo padajućih temperatura, uništenja useva i na kraju do masovnog gladovanja.
„Ovo je rat bez presedana u čovečanstvu“, rekao je glavni autor studije Brajan Ton, koji je pomogao da se „skuje“ pojam „nuklearna zima“ radeći sa timom istraživača osamdesetih godina dvadesetog veka.
Iako Indija i Pakistan trenutno imaju oko 300 jedinica nuklearnog oružja, studija navodi da bi taj broj do 2025. mogao da dostigne 500.
To je godina za koju su istraživači, prema kompjuterskim simulacijama, predvideli da bi u njoj mogao da izbije ovaj hipotetički nuklearni rat.
„Nadamo se da će Pakistan i Indija obratiti pažnju na podatke iz ove studije“, rekao je Tun.
