„Da li će se Iran pridržavati principa iznetih u Zajedničkom akcionom planu ili ne, izuzetno je važno i akutno pitanje koje se danas nalazi na dnevnom redu svetske politike. Nadamo se da će se sporazumi održati, da će situacija oko Irana na kraju biti normalizovana. To će povoljno uticati na globalnu energetiku“, smatra Putin.
Iran zbog američkih sankcija ne može da realizuje svoj potencijal i to je štetno za svetsku ekonomiju i energetiku, smatra Putin.
„Iran ima ogroman potencijal i veoma je značajan igrač na globalnom energetskom tržištu. Ali, nažalost, zbog politike sankcija američke administracije, Iran ne može u potpunosti da realizuje svoj potencijal i po mom mišljenju, to je vrlo štetno za svetsku ekonomiju uopšte, za globalnu energetsku industriju, jer ne pruža mogućnost za obezbeđivanje stabilnog rada sektora“, ocenio je Putin.
Sredinom 2015. godine „šestorka“ (Velika Britanija, Nemačka, Kina, Rusija, SAD, Francuska) i Iran objavili su da su dogovorili Zajednički sveobuhvatni akcioni plan. Sporazumom je predviđeno ukidanje sankcija u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa. Dogovor u svom prvobitnom obliku nije preživeo ni tri godine: Sjedinjene Američke Države su u maju 2018. najavile jednostrano povlačenje iz njega i vraćanje strogih sankcija ovoj zemlji.
Napad na postrojenja kompanije „Saudi Aramko“
Komentarišući napade na saudijsku naftnu kompaniju, Putin je pozvao da se u istrazi ne vodi emocijama, već činjenicama. „Američke obaveštajne službe služe trenutnoj politici ove zemlje. Ali još nisu pružili nikakve dokaze. Razgovarali smo sa rukovodstvom Saudijske Arabije, lično sam razgovarao sa prestolonaslednikom. I shvatio sam svog sagovornika da i Saudijska Arabija želi da dobije nepobitne dokaze o umešanosti jedne ili druge zemlje u ove događaje. Ali za sada niko nije izneo te dokaze. Ne treba se voditi emocijama, već činjenicama“, konstatovao je Putin.
On smatra da je napad na naftne objekte imao ozbiljne posledice na svetsko energetsko tržište, ali da nije postigao svoj cilj.
„Ovo je destruktivan događaj koji je doveo do ozbiljnih posledica za globalno energetsko tržište, ali mislim da oni koji su zaista planirali i sprovodili ovu akciju, nisu postigli svoje ciljeve“, zaključio je Putin.
On je ponovio da Rusija osuđuje ove akcije.
Najveći izvoznik i jedan od tri najveća proizvođača nafte Saudijska Arabija je nakon napada na svoja naftna postrojenja 14. septembra smanjila proizvodnju za više od polovine ukupnih kapaciteta — za 5,7 miliona barela dnevno, umesto uobičajene količine koja je iznosila oko 9,8 miliona. Saudijski ministar energetike objavio je 17. septembra da su se zahvaljujući upotrebi rezervi zalihe nafte već vratile na svoj prethodni nivo, a da je od izgubljene proizvodnje za sada obnovljena polovina.
Jemenski pobunjenici Huti, protiv kojih se bori Arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, saopštili su da su naftne objekte kompanije „Saudi Aramko“ napali pripadnici njihovog pokreta sa bespilotnim letelicama. Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da nema nikakvih dokaza o napadu iz Jemena i za napad je optužio Iran. Arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom takođe smatra da je Teheran umešan u napade. Iran negira ove optužbe.
