Kada je pre nekoliko godina danska Vlada donela odluku da se do 2020. godine celokupna poljoprivredna proizvodnja preorijentiše na organsku, mnogima je taj cilj delovao prilično nerealno. Sada je, međutim, izvesno da su Danci na dobrom putu, mada joj jako dobro ide i sa konvecionalnom proizvodnjom.
Iako izvozi hranu vrednu 14,6 milijardi evra, što predstavlja 3,4 odsto svetskog tržišta hrane, ipak su pre više godina odlučili da krenu u susret budućnosti, pa su doneli i Akcioni plan, kojim su propisali 67 tačaka koje valja ispuniti da bi od 2020. godine zemlja isključivo proizvodila organsku hranu.
O Srbiji kao bogomdanoj zemlji za proizvodnju organske hrane poodavno se priča, ali konkretni potezi koji bi pomogli proizvođačima da se opredeljuju za ovu vrstu proizvodnje i dalje manjkaju. Sudeći po podacima za prošlu godinu, stvari su, ipak, pokrenute sa mrtve tačke, a naredne godine bi trebalo očekivati da budu još bolje.
Rastu subvencije
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će 2020. godine subvencije za organsku proizvodnju biti uvećane nekoliko puta.
Da nam je organska hrana šansa, misle i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Na upravo završenoj konferenciji, koju je u Beogradu organizovao EBRD, njihov šef Agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu Miljan Ždrale poručio je da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i na proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.
Pokazalo se, tako, da u svakom zlu ima i nešto dobro, pa je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo površina bude slabo ili nikako hemijski tretiran, i zato pogodan za proizvodnju organske hrane. Šta su prepreke zbog kojih Srbija organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion uparloženo?
Više radne snage
Rukovodilac Službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dimitrije Ivanović ukazuje da su upravo zaparložena imanja šansa za pokretanje organske proizvodnje.
„Kompanija ’Nektar‘ je sada uzela u Vladičinom hanu više od 40 hektara zaparložene zemlje, na kojoj su bile jabuke, a par godina nije obrađivana i automatski je organska. Imate puno zemlje koja je odmah spremna za tu vrstu proizvodnje“, kaže Ivanović za Sputnjik.
„Oko organske hrane ima mnogo posla, to moramo priznati. Ona zahteva više radne snage nego konvencionalna proizvodnja. A kao i u redovnoj konvencionalnoj poljoprivredi, od države se očekuju podsticaji“, dodaje Ivanović.
On ipak smatra da smo na dobrom putu, jer 98 odsto organske proizvodnje već izvozimo.
„Organska proizvodnja je jedna mala niša, koja će rasti sve više i više. I ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina da preraste i bude kao konvencionalna proizvodnja. Ali nije dobro da očekujemo da 100 odsto budemo organski, jer realno to je nemoguće“, smatra on.
Srbija, ipak, nije Danska, i ne samo Danska.
„Tržište organskih proizvoda u svetu je najbrže rastuće i beleži konstantan rast. Njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD. U pojedinim evropskim državama između 20 i 30 odsto zemlje je pod organskom proizvodnjom. Znači, najviše šanse naši proizvođači imaju na tržištu EU, zbog njegove blizine, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i potreba evropskog tržišta“, ukazuje sagovrnik Sputnjika.
On napominje da je izvoz organske hrane u prošloj godini bio 27,4 miliona evra, i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, čiji je izvoz bio vredan 15,9 miliona evra, a potom smrznuta kupina sa 2, 8 miliona, koncentrat jabuke 2,3 miliona evra i smrznuta višnja 1,5 miliona evra.
Oko 6.000 „organskih“ domaćinstava u Srbiji
Ivanović precizira da Srbija trenutno ima 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Pored Komore, edukacijom se bavi i tridesetak organskih sertifikacionih kuća, koje izdaju sertifikate za organske proizvode i vode poljoprivrednike kroz proces sertifikacije u organsku proizvodnju.
Na pitanje koliko je vremena potrebno da neko pređe sa konvencionalne na organsku proizvodnju, Ivanović odgovara da sve zavisi šta je na tom zemljišu bilo ranije gajeno, ali da je to period od tri do sedam godina.
Komora, napominje on, pomaže i u pronalaženju tržišta, odnosno kupaca, tako što organizuje odlazak na sajmove organske proizvodnje, pomaže im u pripremi nastupa na njima, dovodi strane predavače na temu kako nastupiti na stranim tržištima. Naš sagovornik najavljuje da će u novembru u PKS biti organizovan novi skup o organskoj proizvodnji, gde se može saznati koji su novi trendovi.
„Mi potencijal vidimo u malim proizvođačima, koji najvećim delom žive u nerazvijenim ruralnim regionima i uglavnom primenjuju tradicionalan način proizvodnje, jer imaju ograničen pristup modernim tehnologijama. Oni jednostavno mogu da primene organsku proizvodnju, ali je bitno da imaju organski sertifikat, kako bi te proizvode mogli da prodaju po višim cenama i kako bi proizvodnju učinili isplativom“, zaključio je rukovodilac Službe za organsku proizvodnju u PKS.
