„Čovek neverovatnog talenta, slobode i dostojanstva. Gigantska persona“, reči su ruskog predsednika Vladimira Putina u telegramu saučešća koji je stigao na adresu porodice preminulog režisera, pored hiljade drugih koje su poslali najslavnije ruske javne ličnosti.
Rodio se 1933. godine u Moskvi, otac mu je bio crvenoarmejac, a majka glumica. Njegov deda bio je plemić, ali je poginuo tkom Prvog svetskog rata, a uprkos tome što mu je baka bila Jevrejka, uvek je govorio: „Smatram sebe Rusom, iako mi je otac govorio da u sebi imamo tatarske krvi.“
Završio je čuvenu Rusku akademiju za pozorišnu umetnost (GITIS) 1955. godine i svoju karijeru započeo kao glumac u Permskom dramskom pozorišu. Veoma brzo se sa glume prešaltao na režiju, postavio nekoliko studentskih predstava sa kojima je otputovao u Moskvu, gde je ubrzo dobio ponudu da pređe u Moskovsko dramsko pozorište „Gogolj“.
Od tog trenutka je njegova blistava karijera krenula uzlaznom putanjom — već je 1960. godine prešao u pozorište „Ermitaž“, da bi pet godina kasnije postao režiser u moskovskom teatru „Satira“. Tamo je proveo svega tri godine, nakon čega je postao glavni reditelj moskovskog pozorišta „Lenjinski komsomol“, koji je nešto kasnije promenio ime u „Lenkom“, koje i danas nosi.
Između ostalog, režirao je i čuvenu rusku rok-operu „Juno i Avos“, koja je doživela veliki uspeh ne samo u Sovjetskom Savezu, već i u inostranstvu — igrana je u mnogim gradovima širom sveta, između ostalog u Parizu, kao i na njujorškom Brodveju.
Pored pozorišta, Zaharov se aktivno bavio i filmom — od 1970. do 1980. godine snimio je brojna kultna ostvarenja, čije citate mladi i dan-danas spominju. „Obično čudo“, „12 stolica“ „Ubiti zmaja“ samo su neki od naslova koje je Zaharov snimio, u kojima su igrali renomirani sovjetski glumci — Oleg Jankovski, Andrej Mironov, Aleksandar Abdulov.
Zaharov se bavio i politikom — 1989. godine postao je narodni poslanik i obavljao je funkciju sekretara Saveza pozorišnih umetnika. Pored toga, aktivno je predavao režiju na akademiji koju je i sâm završio (GITIS), objavio je brojne članke i knjige, a od 1996. godine bio je i prvi zamenik predsednika Saveta pri predsedništvu Rusije za pitanja kulture i umetnosti.
Svoje političke stavove je iskazivao čak i u poznim godinama, između ostalog podržao je kandidaturu ruskog predsednika Vladimira Putina 2018. godine, a samo četiri godine ranije bio je zaštitno lice partije „Jedinstvena Rusija“ na parlamentarnim izborima.
Preminuo je 28. septembra, samo 15 dana pre svog 86. rođendana. Kako su preneli mediji, u bolnicu je bio smešten nedelju dana ranije zbog ponovljene upale pluća, od koje se nikada nije oporavio. Sahranjen je 1. oktobra na Novodevičjem groblju, gde su sahranjene sve istaknute i slavne ličnosti.
Jevgenije Gerasimov, čuveni glumac i režiser, poslanik ruske Državne dume
Zaharov je bio neverovatan čovek, istaknuti reditelj koji je zapravo stvorio pozorište „Lenkom“ kakvo je ono danas. Ne samo da je postavio brojne predstave, već se one igraju i dan-danas na koje se traži „karta više“. Njegova smrt je katastrofa za celokupnu rusku pozorišnu umetnost. On je bio jedan od poslednjih „mohikanaca“, režiser kolosalnih razmera. Uvek ćemo pamtiti njegova dela, ne samo mi koji smo ga znali, već i publika koja je uživala u njegovim komadima.
Genadij Hazanov, glumac i režiser, rukovodilac pozorišta „Estrada“
Neverovatno sam počastvovan što sam poznavao Zaharova duže od pola veka, počevši od njegovih ranih dana dok je predvodio studentsko pozoriše. Nešto kasnije nas je povezalo i pozorište „Lenkom“ u kojem sam glumio. Ne postoji čovek na svetu koji bi mogao njega da zameni. On je bio neponovljiv, neverovatno istaknuta ličnost, uvek nepredvidiv. Ovo je neverovatan gubitak za celokupnu rusku kulturu.
