Prema rečima premijera, Bugari nemaju bliži narod od Makedonaca, a Severna Makedonija mora da prekine sa tim „ubilačkim ratom“ zbog istorije.
„Neka prestanu da se igraju sa istorijom i prošlošću i neka se koncentrišu na budućnost, kako bismo bili zajedno u EU. Međutim, moraju shvatiti da sve zavisi od njih. To se ne može desiti na našu štetu i to tako što će prekrajati istoriju“, istakao je Borisov, a prenosi list „Top novini“.
Takođe je dodao da, ako Bugarska blokira pristupanje Severne Makedonije u EU, to će stvoriti presedan.
„To bi bilo deo istorije, jer ih je svih 27 zemalja podržalo, a Bugarska bi ih blokirala“, ukazao je premijer.
Premijer je takođe naglasio da će se dan pre sastanka u Briselu ponovo održati zasedanje zajedničke komisije i rekao je da se nada da će strane uspeti da se dogovore.
„Ako ne uspemo, čekaćemo njihove reakcije. Budućnost Severne Makedonije je u Evropskoj uniji i oni ne smeju da propuste tu priliku“, istakao je Borisov, rekavši da se nada da će se Albanija pridružiti Severnoj Makedoniji tokom pregovaračkog procesa povodom priključivanja EU.
Cvijić zaslužan za ideju o makedonskoj naciji
Prema pisanju bugarskih medija, predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Bojko Borisov, članovi vlade i parlamenta danas razmatraju pitanje stupanja Severne Makedonije u EU.
Međutim, ministar odbrane i lider nacionalističkog Bugarskog narodnog pokreta Krasimir Karakačanov ponovo se kategorički usprotivio članstvu susedne zemlje u EU. Prema njegovim rečima, Severna Makedonija će moći da se priključi EU tek kada prestane da se bavi falsifikovanjem istorijskih činjenica.
„Ako žele da stvore svoj identitet, neka budu tako ljubazni i kažu istinu“, istakao je Karakačanov, prenosi „Nova“.
Ministar je izjavio da se ideja o makedonskoj naciji pojavila zahvaljujući srpskom geografu Jovanu Cvijiću krajem 19. veka, dok je evoluirala u SSSR.
„Ali taj gospodin (Cvijić) je objasnio zašto on želi makedonsku naciju — zato što hoće da odvoji Bugare u Makedoniji od ostalih Bugara, kako bi ih približio Srbima. Drugu fazu formiranja te makedonske nacije osmislili su u Moskvi, u Kominterni, nametnula ju je Komunistička partija Jugoslavije“, objasnio je Karakačanov.
On se ponovo dotakao porekla revolucionara Goce Delčeva, istakavši da je letos makedonskim kolegama „dao do znanja“ da neće uspeti da se priključe EU ako budu čekali povoljan razvoj događaja.
Prema rečima Karakačanova, na sastanku u Briselu u oktobru Bugarska bi trebalo da istupi protiv stupanja Severne Makedonije u EU.
„Mislim da je to jedina ispravna odluka. U vezi sa predstojećim sastankom, koji će biti održan 17. oktobra u Briselu, mi smatramo da Makedonija nije dovoljno učinila u okviru sporazuma (o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom), ni kada je reč o rasvetljavanju istorijskih pitanja. Stoga, u ovoj fazi ne bi trebalo pokretati pitanje njenog stupanja u EU, određivanje datuma i početka procedure za članstvo“, rekao je ministar.
„Ukoliko Bugarska podrži pristupanje Severne Makedonije u EU tokom zasedanja u Savetu ministara, njegova stranka Bugarski narodni pokret napustiće sastav Parlamenta“, zapretio je Karakačanov.
Nerešena istorijska pitanja
Podsetimo da je nakon potpisivanja sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Bugarske i Severne Makedonije pre dve godine počela sa radom zajednička komisija za obrazovna pitanja, čiji je zadatak da rasvetli momente iz zajedničke istorije Bugara i Makedonaca.
Strane su uspele da se dogovore o zajedničkom praznovanju cara Samuila, braće Ćirila i Metodija i njihovih učenika Klimenta i Nauma, kao i o tome kako će se informacije o tim ličnostima predstavljati u školskim udžbenicima u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Među nerešenim sporovima je i pitanje porekla revolucionara Goce Delčeva, jer bugarska strana smatra da je on Bugarin, dok Makedonci insistiraju na tome da je Delčev makedonske nacionalnosti.
