Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona Siniša Ljepojević za Sputnjik objašnjava da Džonson ne može da bude smenjen impičmentom, jer takav metod ne postoji u engleskoj političkoj kulturi. Po njegovim rečima, Džonson nije prekršio zakon, jer ima pravo da obustavi rad Parlamenta.
Neće na izbore
„Impinčment znači istragu, pa ako ona dokaže nešto, slede sankcije. U Engleskoj vlast pripada partijama, a ne jednom čoveku. Koliko vidim, sada sledi jedan potpuni raspad sistema. Parlament tradicionalno ne zaseda kada su u toku redovne godišnje partijske konferencije. A ovoga puta oni zasedaju, iako je danas počela konferencija Konzervativne partije i svi članovi su na njoj. Članovi drugih partija žele ipak da zasedaju i da donesu odluku o izglasavanju nepoverenja premijeru Džonsonu, bez poslanika Konzervativne partije“, objašnjava naš sagovornik.
Džonson je prošle nedelje, podseća Ljepojević, kao premijer i predsednik vladajuće partije ponudio opoziciji glasanje o poverenju ili nepoverenju Vladi, i oni su to odbili.
„Oni to odbijaju zbog toga što glasanje o nepoverenju neminovno vodi ka novim izborima. Opozicija je već odbila nove izbore, jer znaju da će ih izgubiti. Cilj ovog haosa, koji je faktički srušio politički sistem Britanije, jeste da se ’bregzit‘ odloži, i to beskonačno, kako bi se na kraju na to i zaboravilo“, smatra naš sagovornik.
Državni udar
Ljepojević smatra da sav ovaj haos potiče iz Brisela i EU, koji imaju svoje ljude u britanskom Parlamentu. Britanska politička kultura poznaje, naravno, razne mahinacije, ali ovu vrstu — ne. Mnogo ljudi se brine kako će se to završiti, jer je ovo potpuni raspad.
„Predsedavajući Donjeg doma i jedna grupa poslanika poslali su pismo u Brisel, u kom traže da se ’bregzit‘ odloži, iako nemaju pravo na to. Praktično, u Velikoj Britaniji se desio jedan specifičan državni udar, gde je grupa poslanika u Parlamentu razvlastila Vladu“, kaže Ljepojević.
„Oni sada rade šta god hoće da bi se ’bregzit‘ odložio. Međutim, to im je pogrešna procena, jer na kraju, ipak, mora doći do izbora. Još jedan segment opšteg haosa i manipulacije jesu i odluke koje donosi takozvani vrhovni sud“, napominje naš sagovornik.
Fantomski sud
„On je formiran 2009. godine. Ta institucija u britanskom pravnom sistemu ne postoji! To je inicirao Toni Bler, a u njemu sede sudije koje niko nije birao, jer se u Engleskoj sudije biraju u Parlamentu. A u ovom sudu sede sudije koje je imenovala vladajuća Laburistička partija i niko ne zna šta taj sud radi. U pravnom sistemu Britanije i dalje je Dom lordova Vrhovni sud. Ovaj Vrhovni sud je deo ’antibregzit‘ pokreta. A predsednica tog suda Lejdi Hejl je bivša konobarica“, objašnjava Ljepojević.
Taj sud je doneo odluku 24. septembra da je Džonson nezakonito prekinuo rad Parlamenta, a opozicija je na sastanku razgovarala o budućnosti premijera Borisa Džonsona. Inicijator predloga o impičmentu je partija Velsa, a u slučaju da inicijativa bude odobrena, Džonson bi mogao da se nađe pred sudom. Kao druge varijante uticaja na premijera spominju se i zabrana rada u Parlamentu, smanjenje plata i disciplinske kazne, piše „Sandej tajms“.
