Nije prošlo ni mesec dana od kada su SAD otvorile novi paket sankcija, odnosno carina od 15 odsto na kinesku robu, a najavile su novu i do sada nikada primenjenu meru, ne samo u trgovinskom ratu sa Kinom, nego uopšte.
Američka agencija „Blumberg“ je objavila da administracija predsednika Donalda Trampa proučava mogućnost eliminacije kineskih kompanija sa liste američkih berzi. Već i to je bilo dovoljno da akcijama kineskih kompanija znatno padne vrednost. Oštar pad zabeležile su akcije „Alibabe“, koje su potonule 5,2 odsto, kompanije „JD.kom“ 6,0 odsto, a akcije „Baidua“ 3,7 odsto, preneo je Rojters.
Kakve se tek posledice mogu očekivati, ako Trampova administracija i realizuje najavljenu nameru?
„Te najave i takvi potezi, koje do sada nismo imali i koji predstavljaju presedane, uvek su signali koji uznemiruju investitore i uvek možemo da postavimo pitanje — šta je scenario daljeg razvoja događaja. To ne bi trebalo da se dešava, jer berze su čista zona finansijskih tržišta, kapitala i prometa, u koju do sada nisu zadirali ti međusobni odnosi. Bar do sada to nismo imali. To je nešto što uznemiruje investitore i ta prva reakcija je prirodna“, kaže za Sputnjik profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.
Plašljivi kapital
Kada dođe do ovakve korekcije cene akcija, šalju se loši signali, nervoza se prenosi sa glavnih berzi na neka druga tržišta, jer su investitori plašljivi, pošto je, kako kaže, i kapital „plašljiva“ roba i uvek reaguje na sve uznemirujuće izjave i najave.
„Verovatno se većina investitora i profesionalaca koji prate dešavanja nada da do toga neće doći. Ali opet, kapital se uvek i prilagodi. Sama najava je u trenutku korigovala cene na dole, što je prirodno, ali posle nekog vremena investitori se prilagode novoj situaciji, jer se ništa fundamentalno nije promenilo u pokazateljima tih kompanija, kompanije nisu ništa lošije poslovale“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Ovaj stručnjak za međunarodne finansije smatra da je ovo, samo u psihološkom smislu, bio značajan momenat i da je reč o privremenoj reakciji, koja će da se zaustavi. Cene će biti korigovane na niži nivo, ali to, kako napominje, neće biti dugoročan trend.
Na pitanje da li je uopšte moguće potezom gumice izbrisati neke kompanije sa berze, Grubišić kaže da ne bi trebalo, jer su uslovi ravnopravni za sve.
„Imate regulativu, imate berzanske standarde i ne bi trebalo da ima diskriminacije. Prosto, poznato je šta kompanije treba da ispune od parametara i uslova jedne berze da bi izašle na njen listing i da bi se kotirale. I te kompanije su to ispunile. I ako kompanije poštuju berzanske standarde, zaista ovako nešto ne bi trebalo da se dešava“, kategoričan je ovaj ekonomista.
On napominje da su standardi svakako najzahtevniji na Njujorškoj berzi, kao najzahtevnijem tržištu, ali i dodaje da, ako je neko na nju izašao i zadovoljio standarde i to čini i dalje, ovako nešto ne bi trebalo da se dešava.
„Ja bih rekao da je u pitanju nepravilan potez, faul“, kaže Grubišić.
Top po dijagonali
Na pitanje kako to sagledava u širem kontekstu trgovinskog rata koji je Amerika započela sa Kinom, a u okviru koga je 1. septembra na snagu stupio novi paket američkih carina na kinesku robu, on kaže da ovo znači da je sve moguće, pa i takvi nepravilni potezi.
„Kao kada, šahovskim rečnikom rečeno, topom odigrate po dijagonali, iako to nije moguće. Kao u staroj dobro poznatoj humorističkoj televizijskoj seriji, kada Kiza kaže Komini — pa ne može top po dijagonali, a ovaj odgovara — kako ne može, kad vidiš da može — i odigra“, bio je slikovit sagovornik Sputnjika.
Zato i ističe da svašta može da se odigra.
A na pitanje da li je to znak da Amerika nije zadovoljna efektima dosadašnjih poteza koje je vukla u tom trgovinskom ratu, on je nedvosmislen.
„Naravno. Jer ipak, kada vučete takve poteze, koje niko pre vas nije vukao i koji očigledno nisu po nekim pravilima igre, na to ste verovatno prinuđeni nekom lošom prethodnom procenom ili lošim efektima prethodnih poteza, pa sada ulazite u zonu koja je stvarno klizava“, zaključio je Grubišić.
