Od svog lansiranja 2007. godine „Gugl strit vju“ mapirao je milione kilometara ulica širom sveta, snimao je čak i u svemiru i okeanu. Međutim, čini se kako nema baš svuda pristup.
Povučemo li čuvenu „Gugl“ ikonu „pegman“ preko cele Evrope, pojaviće se zanimljiv prizor. Zapravo, ceo kontinent je prekriven plavim linijama koje indiciraju da je aplikacija „Strit vju“ dostupna, ali Nemačka i Austrija su gotovo sasvim prazne, piše hrvatski „Ekspres“.
To je slika koja podseća na mape Afrike s kraja 19. veka, gde je središte kontinenta ostavljeno prazno s oznakom „nepoznata regija“. Međutim, Nemačka i Austrija su jedne od ekonomski najnaprednijih država sveta, pa kako je moguće smatrati ih nepoznatim ili nepristupačnim kao nekada nepoznatu divljinu Afrike?
Neobičan smisao za privatnost
Deo razloga leže u tome što su Nemci slavno ljubomorni na svoju privatnost, a to je stav koji dele sa svojim kulturološki bliskim susedima Austrijancima.
Nemci su ekstremno posesivni oko svojih ličnih podataka i šokira ih spremnost ostatka sveta da dele svoja imena, adrese, liste prijatelja i onlajn istoriju pretraživanja.
Prema istraživanju objavljenom u magazinu „Harvard biznis rivju“, prosečni Nemac je spreman da plati do 184 dolara kako bi zaštitio svoje lične zdravstvene podatke. S druge strane, to prosečnom Britancu vredi maksimalno 54 dolara, a za Kineze taj trošak može biti i jednocifren.
Zašto? Jer Nemci nose traumu čak dva totalitarna režima nad svojim glavama u svojoj nedavnoj prošlosti — Trećeg rajha i komunističke Istočne Nemačke.
Nikad više
Oba režima zahtevala su totalnu kontrolu nad svojim građanima. U godinama nacizma najvažniji instrument države bila je tajna državna policija Gestapo, dok je u Istočnoj Nemačkoj to bio Štazi.
U tim sistemima građani su u stvarnosti izgubili svoje pravo na privatnost i mogli su biti proglašeni kriminalcima zbog svojih privatnih misli i radnji, što je rezultiralo strogom kaznom.
Kao i kod mnogih drugih aspekta nacističke vladavine, posleratna Nemačka je primenila „ni vider“ (nikad više) politiku kada je u pitanju kršenje privatnosti.
To je jedan od razloga zašto prvi član tada još samo zapadnog nemačkog posleratnog Ustava kaže: „Ljudsko dostojanstvo će biti neprikosnoveno. Njegovo poštovanje i zaštita je dužnost svih državnih tela.“
