Ugovor koji je procenjen na oko 1,4 miliona dolara bez PDV-a uključuje isporuku do četiri aviona, vazduhoplovnu opremu, kompletan set alata i opreme za zemaljsko opsluživanje aviona, kontrolno-mernu opremu, tehničku i operativnu dokumentaciju, kao i obuku do četiri pilota instruktora i do 10 pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe. Rok za podnošenje ponuda je 16. oktobar, a ceo ugovor mora da se ispuni u roku od 24 meseca od njegovog potpisivanja, piše portal „Tango siks“.
Kako dalje navodi „Aeropres“, tehnički zahtevi za avion podrazumevaju da se može koristiti za početnu dnevnu i noćnu obuku (VFR), kao i za obuku za instrumentalno letenje (IFR), da mora biti u stanju da ispuni osnovne elemente složenog pilotiranja i da pripada kategoriji akrobatskog aviona, koji zadovoljava EASA standarde CS-23 i FAR23 ili njihove ekvivalente. Avion mora biti elisni, može biti sa uvlačećim ili neuvlačećim stajnim trapom, može biti izrađen od metala ili kompozitnih materijala, mora imati masu do 1500 kilograma, najveću maksimalnu brzinu ne manju od 230 kilometara na čas, da ima eksploataciono opterećenje od +6/-3 G, da bude opremljen sa takozvanim „staklenim kokpitom“ i da ima navigacione sisteme VOR/ILS/DME i transponder Mod S.
Interesantno je da je autor teksta na bugarskom portalu, u nabrajanju mogućih kandidata, spomenuo i srpski školski avion Utva Lasta-95, koga, kako je naveo, koristi Ratno vazduhoplovstvo Srbije i Iraka, i koji ispunjava zahteve. Prethodno je navedeno i da vazduhoplov ne mora biti proizveden u državi koja je članica NATO i EU, pa je stoga spisak potencijalnih učesnika na tenderu veoma širok.
Od drugih aviona koji se ne proizvode u NATO ili EU državama spomenut je pakistanski MFI-17 „Mušak“ (Mushshak), koji je vrlo popularan u islamskim zemljama, a koji je zasnovan na švedskom avionu SAAB „Suporter“ (Supporter). Od drugih aviona čije karakteristike takođe odgovaraju zadatim zahtevima tu su italijanski „Leonardo“ SF-260, češki „Zlin“ Z-242 i nemački „Grob“ G 120A, a svi ovi avioni su popularno i široko upotrebljavano sredstvo za obuku. Zanimljivo da je teoretski moguće učešće i aviona FC-4 (M540-Aldo), koga je konstruisao bugarski vazduhoplovni inženjer Aleksandar Marinosjan.
„Aeropres“ podseća da je ideja za nabavku lakih školsko-trenažnih aviona za Ratno vazduhoplovstvo Bugarske dosta stara i u vazduhoplovnim snagama postoji još od vremena kada je komandant RV bio general Konstantin Popov (period od 2011. do 2014. godine). Ovakvi avioni, koji imaju mnogo niže troškove korišćenja od PC-9M, namenjeni su za početnu obuku i, prema podacima do kojih su došli u bugarskim vojno-vazduhoplovnim snagama, to će smanjiti troškove i do 10 puta, zbog male potrošnje goriva i potrošnog materijala, kao i zbog jednostavne i jeftine tehničke podrške.
U RV Bugarske su iskazali potrebu za 1200 časova naleta godišnje, kako bi se u potpunosti pokrila početna obuka mladog letačkog sastava i održavanje trenaže pilota-instruktora. Takvi avioni omogućiće uvođenje jedinstvene metodologije za odabir i početnu obuku kadeta, koji će se zatim, u skladu sa sposobnostima pokazanim u toj fazi obuke, profilisati za pilote borbenih i transportnih aviona, kao i i helikoptera, što je u skladu sa savremenom praksom letačke obuke u većini NATO zemalja.
