On je rekao da se u Srbiji ništa značajnije neće događati po pitanju zemljotresa, ako se poredi sa dosadašnjom geološkom istorijom. Napomenuo je da se ne mogu uvek predvideti zemljotresi, ali da se svakako u Srbiji u budućnosti ne očekuju zemljotresi veće magnitude od šest jedinica Rihterove skale.
U Srbiji je najjači zemljotres bio 1922. godine u Lazarevcu, magnitude 5,9 jedinica Rihterove skale.
„Razlog za strah će u budućnosti imati samo oni koji žive u seizmički neobezbeđenim objektima, a to su objekti koji su građeni pre donošenja određenih propisa koji garantuju stabilnost objekata, zatim — loše održavani objekti, kao i oni koji su građeni mimo propisa“, izjavio je Dragičević za Tanjug.
On je rekao da se veliki zemljotresi „pripremaju“ nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa potresima koji su se dogodili sada u Turskoj (5,7 stepeni) i u Albaniji (5,8 stepeni).
„Na prostorima Turske i Albanije očekuje se smirivanje tla koje će trajati nekoliko meseci, možda i nekoliko godina. Zemljotres u Turskoj se dogodio na istom mestu gde i zemljotres 1999. godine (7,4 po Rihteru), kada je u okolnim gradovima i Istanbulu poginulo oko 18.000 ljudi. Tada je potpuno uništeno oko 50.000 kuća, a nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom“, naveo je on.
Aktivnosti u centralno-mediteranskom pojasu
Dragičević kaže da su nakon toga nastale studije koje su predviđale da će se do 2030. godine dogoditi dosta jak zemljotres magnutude 8,5 jedinca Rihterove skale i da ovaj koji se sada desio (početkom avgusta, magnitude 6,5 po Rihteru) nije taj veliki očekivani zemljotres.
„Da bi se smanjile posledice zemljotresa potrebno je poraditi na jačanju svesti o prisustvu seizmičke opasnosti, a to mi kao društvo često zaboravljamo. Potrebno je raditi na pripremljenosti i jačati organizacije koje se bave procenom rizika i koje reaguju u vanrednim situacijama“, ističe Dragičević.
On kaže da je seizmička aktivnost na prostorima Turske, Albanije, Crne Gore i BiH deo seizmičke aktivnosti centralno-mediteranskog pojasa, odnosno prostora gde se dešava pet do sedam odsto svih zemljotresa na planeti, kao i oko 17 odsto najjačih zemljotresa u svetu.
Dragičević dodaje da je seizmička aktivnost tla stalna i da se na nju ne može uticati, ali da se može uticati na posledice.
Napominje da se ne može predvideti tačan datum zemljotresa, već samo prostor i vremenski okvir, kao i da se može poraditi na preventivi, odnosno da se mogu zaštiti postojeći objekti i da se može obezbediti da se novi grade u skladu sa propisima koji garantuju njihovu stabilnost.
On je podsetio da je u Srbiji bilo jakih zemljotresa, kao na primer 2010. godine u Kraljevu (5,4 po Rihteru), zatim 1998. godine u Mionici (5,6 po Rihteru)...
Objašnjava da zemljotresi nastaju zbog tektonskih pokreta koji su za ljude neprimetni.
„Živimo u iluziji da je tlo nepokretno. Nalazimo se, u stvari, na mega pločama, koje su u međusobnoj interakciji i koje se približvaju i podvlače jedna ispod druge. Na tim kontaktima stvara se seizmička energija i, kada ne može otpornost stena da istrpi, generišu se seizmički talasi. Tako smo, u poslednjih 15 dana, imali seizmičku aktivnost izraženu na teritoriji BiH i Albanije, a zatim i pre neki dan u Turskoj“, rekao je on.
Naše planine porastu svake godine za jedan do dva centimetra
Dragičević kaže da se svake godine na našoj planeti očekuje da će se dogoditi u proseku 500.000 zemljotresa.
„Tako da se na svakih 30 sekundi negde dogodi zemljotres. Očekivanja su da će se, po statistici, u jednoj godini dogoditi dva razorna zemljotresa, čije magnitude bi bile od osam do devet jedinica Rihterove skale. Zatim, da će biti oko 20 katastrofalnih zemljotresa i da će biti nekoliko desetina i stotina zemljotresa kakav je bio, na primer, ovaj u Albaniji“, rekao je on.
Pojedini mediji u regionu su pre neki dan preneli da je potres koji se dogodio ovog meseca u Albaniji naveo stručnjake, kao i građane BiH, na razmišljanje — da li taj događaj ima veze sa učestalim potresima poslednjih meseci na području BiH, kojih je od početka godine bilo 44.
Stručnjaci su, međutim, rekli da potres u Albaniji nema veze sa učestalim podrhtavanjima tla u BiH.
Tlo u Albaniji je ove godine podrhtavalo 340 puta, a najjači udar je bio jačine 5,8 stepeni po Rihteru i za sobom je ostavio značajnu materijalnu štetu. Povređeno je više od 130 ljudi.
Seizmolozi kažu da je do potresa došlo pomeranjem afričke tektonske ploče, koja se proteže sve do Alpa.
„Ta afrička tektonska ploča diže naše planine godišnje za jedan centimetar ili za dva, one rastu“, rekao je Ivan Brlek, seizmolog Federalnog hidrometeorološkog zavoda u BiH.
