Od prvih „Android“ i „iOS“ telefona deli nas nešto više od deset godina, dok se u tehnološkom smislu čini kao da su prošle decenije. Slobodno tržište slobodno je onoliko koliko trenutno dominantnima odgovara, a to potvrđuju i sankcije SAD prema kineskoj kompaniji „Huavei“, koje se odnose na zabranu korišćenja „Gugl“ servisa na operativnom sistemu „Android“.
Šta se promenilo na tržištu mobilnih telefona na dizajnerskom i tehnološkom nivou u prethodnoj deceniji? Kako će tržišni rat oblikovati budućnost prodaje „Huavei“ telefona i treba li to da zabrine postojeće korisnike? Kakvi nam se uređaji spremaju u budućnosti?
O ovoj temi u emisiji „Tehnogram“ govore Ivan Jelić, direktor za proizvode i razvoj „B92.net“ i jedan od autora „B92 Tehnopolis podkasta“, i Radomir Marković, IT stručnjak i direktor kompanije „Tag Media“.
Telefonska revolucija
Tehnologija nas je naučila da je, kao i vatra, dobar sluga, ali zao gospodar. Da li je čovek počeo da robuje tržištu pametnih uređaja, ili smo postali sluge veštačke inteligencije i tehnologije, koja „vredno“ uči na našem korisničkom iskustvu. Tehnološka revolucija ne dešava se svaki dan, a revolucija koja je promenila jedan ekosistem pametnih telefona, i u dizajnerskom i u tehnološkom smislu, bila je početak proizvodnje prvog „ajfona“ 2007. godine.
„To je bila prekretnica, kada su proizvođači odlučili da problematici korišćenja telefona priđu na drugi način, onako kako bi to trebalo da bude, dok su pre toga pametni telefoni bili mali kompjuteri, relativno teški za korišćenje, skupi i nisu ni pokušavali da uđu u šire narodne mase“, kaže Ivan Jelić.
Dvanaest godina, koliko postoje pametni telefoni, u tehnološkom smislu se čini skoro kao ceo vek: tastaturu su zamenili ekrani, a pozive i poruke, kao primarne uloge nekadašnjih mobilnih uređaja, kod pametnih telefona zamenile su aplikacije.
„Kada posmatramo danas aparate i kako su izgledali prvi mobilni telefoni — vidi se revolucija u pristupu korišćenja, jer tu je došlo do potpuno novog dizajna; mnogi ljudi su i to tada odbacivali, nisu želeli da pređu brzo na telefone koji nemaju tastaturu“, kaže Radomir Marković.
Statistika se može posmatrati i kao bikini: mnogo pokazuje, ali se ništa ne vidi. Današnji proizvođači mobilnih telefona tvrde da svi imaju rast u prodaji, ali da li je to baš moguće?
„Po nekim istraživanjima, ’Huavei‘ je imao najbrži rast u udelu tržišta pametnih uređaja, i u nekom trenutku se skoro izjednačio sa ’Samsungom‘. Međutim, podaci za 2019. godinu govore da su se izdvojili ’Samsung‘, ’Epl‘ i ’Sjaomi‘“, kaže Radomir i dodaje da će se pozicija „Huaveija“ tek definisati, s obzirom da je trend porasta, koji je postojao i delovao nezaustavljivo, počeo da se usporava.
„Najprodavaniji pojedinačni uređaj bio je ’ajfon 10R‘, ali to su sve podaci u koje mi donekle treba da verujemo, ali da — definitvno je ta borba između ’Huaveija‘ i ’Samsunga‘ bila interesantna“, kaže Jelić.
Čari slobodnog tržišta
Sloboda i privatnost su možda i najskuplje reči modernog sveta, u kome dominira tehnologija, ali kada se u igru umeša profit i kada doskorašnji neprikosnoveni lideri na tržištu osete opasnost od konkurencije, onda se ne preza ni od sankcija. Bilo je pitanje vremena kada će se politička nadmetanja između SAD i Kine pretvoriti u trgovinske ratove. Slutnja da se nešto iza brda valja je počela krajem prošle godine, nakon hapšenja ćerke direktora „Huaveija“ u Kanadi, po poternici iz SAD, a kulminirala je sankcijama SAD prema kineskom gigantu u maju ove godine.
„’Huavei‘ je jedina, od mnogih kineskih kompanija koje se bave mobilnim telefonima, koja je stavljena sa strane, i samo njoj se zabranio pristup ’Guglovim‘ servisima i raznim drugim bitnim softverima, kao i razvoju čipova i drugih komponenti“, kaže Radomir Marković.
„Huavei“ će se suočiti sa onim što je do sada bio deo njihovih „loših snova“, a to je „Android“ bez servisa kompanije „Gugl“ van Kine — bez aplikacija „Gmail“, Jutjub, „Maps“, „Drajv“, pa čak i bez internet pretraživača „Gugl hroma“.
„’Guglu‘ nije u interesu da se pojavi treći ekosistem, mislim da su tu interesi politički i da se ’Huavei‘ koristi kao sredstvo u igrama moći, jer, što se tiče bezbednosti, ’Huavei‘ telefoni su na ’Gugl‘ listi bezbednih uređaja za korišćenje“, napominje Jelić.
Pametni telefoni, kojima verujemo, danas su mini „crne kutije“, koje se „hrane“ našim podacima. Nezahvalno je predvideti čak i blisku budućnost u ovom segmentu, kada se ima u vidu brzina razvitka tehnologije. Da li će tehnologija, pametni telefoni i internet, koji iza njih stoji, zaista postati okrutni gospodar naših podataka, ili korisni sluga — ostaje da se vidi u godinama koje dolaze.
