Poziv je upućen na konferenciji „Pet godina sankcija Rusiji — kako probiti međusobnu blokadu?“, koja je u Bundestagu održana u petak pod pokroviteljstvom Istočnog komiteta nemačke ekonomije.
Za ublažavanje restriktivnih mera u zavisnosti od napretka u sprovođenju Minskih sporazuma založila se poslanica Slobodne demokratske partije Sandra Vezer.
Prema rečima člana Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Bernda Vestfala, Berlin bi trebalo da podrži politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona ka približavanju Rusiji. Prema njegovom mišljenju, posle pet godina sankcija neophodno je „učiniti prvi korak“.
Sa svoje strane, poslanik Klaus Ernst iz Partije levice (Linke), koji je predsedavajući Odbora za ekonomiju i energetiku Bundestaga, rekao je da su šanse da Nemačka uspe da ukine antiruske sankcije na nivou Evropske unije velike. On je podsetio da je Berlin najviše pogođen međusobnim ograničenjima.
Prema mišljenju Ernsta, one moraju biti ukinute kao odgovor na moguće ekstrateritorijalne sankcije koje bi Evropi mogle uvesti Sjedinjene Američke Države. Osim toga, antiruska ograničenja ne izvršavaju svoje zadatke, dodao je on.
Sličan stav zauzeo je i poslanik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peter Ramsauer, predsedavajući Odbora za ekonomsku saradnju i razvoj, koji se takođe zalaže za fazno i brzo ukidanje sankcija.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji nakon referenduma. Optužujući Moskvu za mešanje u poslove Kijeva, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je preduzela kontramere, povela politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno sa njom razgovarati na jeziku sankcija. Pritom je Moskva više puta odbacivala optužbe zapadnih zemalja o mešanju u unutrašnje poslove Ukrajine, rekavši da nije strana u ukrajinskom sukobu u Donbasu i subjekat Minskih sporazuma.
